Ni posle 20 godina svakodnevnog pritiskanja više puta dnevno,nećete znati da li se pali na gore ili na dole.

:Матурско вече, последњи плес, он коначно скупља храброст да је пита за игру, и она пристаје:

Обоје ћуте док се лагано њишу. Он је испуњен, свет је његов и не постоји више ништа и нико осим њих. Не види јој лице јер му је нос у њеној коси, али као да је то сад па битно, груди му пуцају од неописивог налета среће, љубави, шта ли је? Покушава да јој нешто каже на уво. Шта “нешто“? Све бре, од оног 1. септембра пре 4 године, па до данашњег дана, сваки дан у магновењу и сваку бесану ноћ, и Превера и Ракића, и Толстоја и Хемингвеја, и сваки дерби који је гледао, али није видео, и сваки укор родитеља који је слушао, али није регистровао, и зашто му је слаб просек и не може да упише факултет, и како је слушао Парни Ваљак иако баби није истекло ни 40 дана, и свашта би јој још рекао, и о стварима које га интересују, и о онима које презире… А последњи плес траје ли, траје, свечана сала се окреће око њих и цела Земља и сам Свемир, док се њему чини да стоје непомични, далеко од свега.

Е-мол означава крај песме и он коначно одмиче лице, а да није процедио ни реч, хвата њен несигурни поглед пун нечега, али он не зна чега. Она полако хода уназад, њега већ зову другари да укрсте руке и испију шприцер на екс, она га још увек гледа, а он стоји непомичан на месту које је до малочас било центар Универзума.

Кренули су тактови неке веселе песмице, сви су поскакали и подигли руке, није је више могао видети и моменат је ишчезао у неповрат. Од те вечери ју је веома ретко виђао.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

:20 година матуре, узаврела атмосфера, потоци алкохола:

Она (видно пијана): Па где си ти шмокљане, толико дуго? Нисам те видела годинама, на 10 година матуре ниси ни долазио? Ништа се ниси променио, исти онај млади павијан, додуше сада већ мало оседео хахаха. Седи бре овде…

Он: Ееееј, види њу. Супер изгледаш, као да се ниси 3 пута порађала! Па причај, како живот?

Она: Па могло је бити и боље. Преудала сам се пре пар година, мада и овај скот доста пије, малтретира децу и мене, тражим начин да га оставим, укратко. Ти, говори?

Он: Живим у Канади, радим у фабрици конзерви, возим Харлија и помало свирам бас на нашим забавама тамо. Имао сам проблема са дрогом и алкохолом, али сад сам добро. Нисам се женио, деце немам. Ето…

Она (после дуже паузе): Која си ти пичка од човека! Имао си нас на кеца све оне године, а ниси имао петљу да реализујеш јебени пенал! Због тебе факултет нисам завршила, много сам се бринула кад те је дрога узела под своје, онда си отишао преко, а ја се удала за првог који је наишао, јер је у кући више било неподношљиво… А сећам се, кад сам те угледала оног 1. септембра кад смо кренули у средњу, еееј ноге ми се одсекле… :причала је до дуго у ноћ, сталожено и по реду:

Он више ништа није рекао, само је себи насуо прву чашицу алкохола после 8 дугих година апстиненције. Осетио је да су опет центар Универзума. Само се он овога пута окретао у супротном смеру.

Na četu.

–Цар, naš ekspert za istoriju : “ Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне политиком Стефана Дечанског према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Душан је значајно проширио границе српске државе према југу…“

–sandrita, smorena zato što je nolajfer pa još i na Vukajliji mora slušati druge nolajfere : “ Idem gledati farbu kako se suši. „

А: …ма то комшо, кажем ја увек, јебеш религију битно је ко је как’и човек. Дражи си ми ти од пола комшилука, без обзира што си муслиман.

Б: Па драго ми је ако је тако. Него слушај, правимо неко славље у суботу, долази ми и родбина из Босне, па ако оћеш наврати на пиће?

А: Видећу, ако будем слободан долазим. Одо’ сад, видимо се!

.

.

.

Ц: Шта ти би, што си се задржао толико?

А: Ма срео Раму балију успут, звао ме на неко славље у суботу.

Ц: Па оћеш ићи?

А: Сти луда бре, да ме они његови џихадисти закољу тамо?!

U početku je bilo obećavajuće. Pinot belo Zvonko Bogdan, i kendl sveće ala morski talasi. I predigra je mogla da prođe, rad jezikom 7/10. Međutim, onda se skinuo, kad tamo Kurac Maestrov.

– Dobar dan, može li 700 grama fileta soma i 300 grama leda?

– Molim vas, kako to mislite…želite li kilogram fileta? Mi led ne prodajemo…

– Jok i ne prodajete, prošli put ste mi dali u kilogramu 700 grama fileta, i 300 grama leda, pa bih ja tako i ovaj put, baš je bilo dobro.

– Kad je tako, onda ćemo vam dati isto, evo izvolte, led je baš svež, jutros napravljen, a za filete soma i nisam baš siguran. Vidimo se i prijatno.

Novinar: Gospođo Brnabić, da li ste Vi za vanredne izbore?

A.B: Pa znate kako, ja sam uvek spremna za izbore, ako predsednik tako odluči, ali nisam za to da se neophodno prekidaju reformski procesi…

Nisam ja kosovar nego kosovac!