Nacionalni grb Republike Crne Gore.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Napredna realnost
Napredna realnost je izuzetno složena tehnika slična virtuelnoj realnosti, kojom se postiže efekat da se stvarno okruženje subjekta, koje je često sumorno i ponižavajuće i kao takvo bi moglo da dovede do nezadovoljstva i bunta, zameni prijatnim i umirujućim. Virtuelna realsnost koristi savremena tehnička pomagala, da bi se izmenila i iskrivila stvarnost, dok napredna realnost koristi izvore informisanja (TV, radio i novine). Cilj je eliminisati racionalno razmišljanje subjekta i prevariti njegova čula i prazni stomak, uljuljkati ga i po mogućstvu do svake mere pasivizirati. Virtuelna realnost se primenjuje na jednom subjektu, dok je je napredna realnost uspešno primenjena u praksi nad višemilionskim uzorkom. Virtuelna realnost se konzumira obično do sat vremena, dok postoje primeri subjekata koji zauvek ostaju u naprednoj realnosti. Potpuni efekat tako dugotrajne izloženosti naprednoj realnosti još uvek nije dovoljno ispitan.
Srbija
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Neodliven mozak
Мозак човека у Србији који се одшколовао, оспособио да ради и ствара, запослио у струци, поштено зарађује… Остао је у Србији и примењује своје знање, а није отишао „преко“.
– Брате, Пера почео да ради у болници.
– Онај Пера што је завршио медицину? Што говори 4 светска језика, жива енциклопедија.
– Тај.
– То је први неодливени мозак у нашем крају.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Učitavati sadržaj
Stavljati nekome reči u usta.
– Mislim da su troškovi života previsoki i da ovo ne ide u pravom sme…
– Koliko te plaćaju da mrziš našeg precednika Vučića tako jako?
– Ne učitavaj mi sadržaj, botino – udavio se tim sendvičem dabogda!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nulta krvna grupa
Каже се за лика који може свима да помогне али њему не може нико. Увек је ту када ти нешто треба. Било шта. Ако ти фали лова, он је ту да ти позајми, не мораш да журиш са враћањем, може и после првог у месецу. Да ти да савет, да те саслуша, да те испоштује – ту је, нема проблема. Немој никад да се устручаваш да га питаш, јер сигурно ће моћи да ти помогне.
Али иако он свима великодушно чини услуге, њему је немогуће помоћи. Не зато што он нема проблема, дакако да их има, али његове проблеме не може решити обичан смртник. Можда би их и он сам решио, ако може другима, зашто не би сам себи помогао. Али њега муче неке апстрактне ствари, које другима нису јасне. Или једноставно не може једино себи наћи решење, да би могао другима – као неки вид дара а опет и проклетства.
-Матори, је л’ знаш ти можда Гаврила?
-Гавру Спаситеља?! Како не бих знао, Гавра ми је спасио кера од сигурне смрти вештачким дисањем кад га је спуцао ауто док је јурио мачку. А и није то једини пут да ми је помогао…
-Ма и мени је Гаврило учинио, нашао ми човек посао у струци. Ево до данас радим као вулканизер код Мајстор Симе.
-Шта с њим?
-Ма ништа, Мајстор Сима се пропио, сад сав посао пао на мене…
-Ма бре мислим са Гавром, што си ме питао да ли га знам?
-А то! Велики белај снашао нашег Гаврила…
-Па шта се десило?
-Оно најгоре, мој Немања…
-Ма није могуће!
-Јесте, јесте… Нејебица.
-Па колико дуго то већ?
-Има…има једно три месеца.
-Па шта ћемо сад, Ћирило? Није Гавра било ко, не може он са сваком?
-Знам, шта мени причаш… И баш му се види да га дрма нејебица. Мислим видим ја њега како говори клинцима шта да играју испред кладионице и све то, али види се да је сморен.
-Е па вала ја ћу да му се одужим!
-Како? Е али пази, не воли он такве као ти, ниси његов тип, сувише си…мушко…
-Ма не то, Ћирило! Знам ја једну малу, лечи нејебицу душу исцељује!
-Да, али Гаврило је нулта крвна група, тешко да ће то ићи, не можемо ми њему да помогнемо…
-Ма, брате, веруј ми и ова је, нема коме не може да да!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Pauflek
Реч вероватно немачког порекла. У анатомији животиња, месо са трбуха изгледа било које животиње док се у Србији усталило да се овај израз користи искључиво за свињско месо. Термин који се често користи на свим нашим слављима. О пауфлеху се прича с поштовањем, користе се најфинији изрази да се он опише, често људи и уз одређену дозу сете и носталигије говоре о њему. Килограм доброг пауфлеха не може да се замени ни са којим јелом врхунских кувара. Једна од главних посластица свих истинских гурмана.
У печењари:
– Шефе, дај кило прасетине, ал’ да буде од пауфлеха! ‘Еј, и два пива, ал’ да буду она до мотора!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Imati leđa
Бити под финансијском или политичком протекцијом. Људи који имају леђа имају ту привилегију да их користе само кад се нагну да виде колико су сиротиње попишали за данас, док остатак становништва своја углавном потроши до 40е године живота.
-Добар дан. Возачку и саобраћајну. Знате ли зашто смо вас зауставили?
-Рачунам да сте гладни па сад гледате мене да опљачкате.
-Ево га шаљивџија, па такве само и чекамо. Ајде шаљивџија, изађи из аута и отвори гепек.
-Је л’ ти личим ја на некога овако кад ме погледаш?
-Ма шта ме замајаваш овде бре, немам ја времена за твоје глупости. Излази из аута и отварај гепек да видимо да л’ имаш зимску опрему.
-Мени је Драган Ј. Вучићевић ујак дебилчино лојава, немој сад да га позовем па да стави вас смећаре на насловну страну. Има деца на улици да вас пљују.
-Јао па мени је ств.. Нисам.. Откуд ви у Луч… изволите. Срећан пут.
Ау јеботе завезаће ми се црева. Боже, ако стварно постојиш брзо нам пошаљи некога. Опа, ево га. Е, ако овај са пеглицом има леђа онда и треба да цркнем од глади. Добар дан. Знате ли зашто смо…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Prekidač za svetlo
Predmet iz zone sumraka.
Ni posle 20 godina svakodnevnog pritiskanja više puta dnevno,nećete znati da li se pali na gore ili na dole.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nerealizovani penal
Често се сећаш своје прве симпатије. Умиљато лице, а испод ђачке кецеље, хаљиница на фалте, беле хулахопке и ципелице на каиш, ма иди бре!
То је оно прво клиначко снимање кад ти није јасно шта ти се тачно дешава, али примећујеш да ти је поглед често прикован на то мало женско чељаде. Ту после буде још пар симпатија кроз основну школу, мало интрига по лексиконима и гласина на великом одмору. У том дође пубертет, средња школа и онда БААААМ!
Заљубиш се као млади тетреб у сезони терања, а да не знаш ‘де тераш. А осећај – неописив.
Она иде са тобом у разред, не можеш да дочекаш да дођеш у школу, па се лицкаш, па се пицкаш, па требиш митисере и остале бубуљке, па рокаш пола литра брута, евентуално денима, па тераш кеву да ти пере “пе’стокеца“ два пута недељно да што пре избледе, па мора прљаво-беле старке и јакна вијетнамка, па читаш Превера и вежбаш рецитовање, па се уживиш у љубавне јаде младог Вертера или официра Вронског, па као нешто и сам пишеш, па си сав романтичан и устрептао, слиниш док сам у кући гледаш “Сјај у трави“…
Не треба наглашавати да си пред екипом ултра-хулиган, увек спреман да заподене шорку и набоде највећег у супарничком табору. Слушаш само њујоршки хард-кор и користиш све опијате којих можеш да се домогнеш.
:Матурско вече, последњи плес, он коначно скупља храброст да је пита за игру, и она пристаје:
Обоје ћуте док се лагано њишу. Он је испуњен, свет је његов и не постоји више ништа и нико осим њих. Не види јој лице јер му је нос у њеној коси, али као да је то сад па битно, груди му пуцају од неописивог налета среће, љубави, шта ли је? Покушава да јој нешто каже на уво. Шта “нешто“? Све бре, од оног 1. септембра пре 4 године, па до данашњег дана, сваки дан у магновењу и сваку бесану ноћ, и Превера и Ракића, и Толстоја и Хемингвеја, и сваки дерби који је гледао, али није видео, и сваки укор родитеља који је слушао, али није регистровао, и зашто му је слаб просек и не може да упише факултет, и како је слушао Парни Ваљак иако баби није истекло ни 40 дана, и свашта би јој још рекао, и о стварима које га интересују, и о онима које презире… А последњи плес траје ли, траје, свечана сала се окреће око њих и цела Земља и сам Свемир, док се њему чини да стоје непомични, далеко од свега.
Е-мол означава крај песме и он коначно одмиче лице, а да није процедио ни реч, хвата њен несигурни поглед пун нечега, али он не зна чега. Она полако хода уназад, њега већ зову другари да укрсте руке и испију шприцер на екс, она га још увек гледа, а он стоји непомичан на месту које је до малочас било центар Универзума.
Кренули су тактови неке веселе песмице, сви су поскакали и подигли руке, није је више могао видети и моменат је ишчезао у неповрат. Од те вечери ју је веома ретко виђао.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 година матуре, узаврела атмосфера, потоци алкохола:
Она (видно пијана): Па где си ти шмокљане, толико дуго? Нисам те видела годинама, на 10 година матуре ниси ни долазио? Ништа се ниси променио, исти онај млади павијан, додуше сада већ мало оседео хахаха. Седи бре овде…
Он: Ееееј, види њу. Супер изгледаш, као да се ниси 3 пута порађала! Па причај, како живот?
Она: Па могло је бити и боље. Преудала сам се пре пар година, мада и овај скот доста пије, малтретира децу и мене, тражим начин да га оставим, укратко. Ти, говори?
Он: Живим у Канади, радим у фабрици конзерви, возим Харлија и помало свирам бас на нашим забавама тамо. Имао сам проблема са дрогом и алкохолом, али сад сам добро. Нисам се женио, деце немам. Ето…
Она (после дуже паузе): Која си ти пичка од човека! Имао си нас на кеца све оне године, а ниси имао петљу да реализујеш јебени пенал! Због тебе факултет нисам завршила, много сам се бринула кад те је дрога узела под своје, онда си отишао преко, а ја се удала за првог који је наишао, јер је у кући више било неподношљиво… А сећам се, кад сам те угледала оног 1. септембра кад смо кренули у средњу, еееј ноге ми се одсекле… :причала је до дуго у ноћ, сталожено и по реду:
Он више ништа није рекао, само је себи насуо прву чашицу алкохола после 8 дугих година апстиненције. Осетио је да су опет центар Универзума. Само се он овога пута окретао у супротном смеру.
Preuzeto sa https://vukajlija.com