Usklik ozlojeđene šlihtare, spremne da se bori do kraja za svoje teško stečeno parče anusa!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Trigerovati
Неким поступком изазвати неочекивано јаку реакцију. Тригер (окидач) је углавном кап која прелије чашу и доведе до масивног шитсторма. Тригеровање покреће необјашњиву и тешко схватљиву лавину и баца тригеровану особу у афекат. Гаврило Принцип с локалним значењем, десета погрешна судијска одлука након које избија туча на терену, један корак који води преко ивице.
1 – Молим оптуженог Докурчева да ми каже шта има у своју одбрану и да ми каже да ли су истинити наводи госпође Милић Хаџифејзовић у којима тврди, цитирам: „Дотични Докурчев је мог мужа, 20. новембра 2016. године сачекао на ходнику зграде, везао га дугачким канапом, обесио наглавачке на тераси, истим тим канапом му фиксирајући муда, и спуштао га тако са четвртог спрата, до приземља, тачно седам пута, када је мој муж, гдин Дејан Хаџифејзовић добио блажи срчани удар. Након тога га је подигао назад на четврти спрат, у свој стан и шутирао мартинком у лево плућно крило.“ Па, господине Докурчев, шта имате да кажете на ове наводе?
2 – Прво и прво, није ми била намера да га спустим до доле седам пута, већ ми је при подизању дотичног након шестог спуштања исклизнуо канап из руку, друго, шутирао сам га и у бубреге, али не мартинкама него труперкама, постоји разлика, знате. Треће, ставите се у моју ситуацију. Дотични, неколико месеци уназад свако јутро у шест ујутру креће да вежба у свом стану преслушавајући „Моји су другови“ Момчила Бајагића званог Бајага, на рипит, вежбе му се састоје од трчања у круг по стању, певања рефрена и успутног стењања током строфа које и даље није научио. Четврто, тог фаталног, 20. новембра, након целе те тортуре сам кренуо на посао и срео дотичног Декија у ходнику зграде где ме је поздравио са „добро јутро џезеру“, што ме је екстремно тригеровало и довело до флешева сваког јебеног јутра у претходних седам месеци. Од када се он доселио у моју зграду, анксиозан сам, Бајагић ми се привиђа на улици, и развио сам фобију од џеза, другова и генерално људи који се зову Момчило. Ако и даље сматрате да сам крив, ето, прихватам казну, каква год да је. Само да будем што даље од овог монструма.
3 – Поштовани судија, то што је живот дотичног сив, не значи да мој не сме да буде жу…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Gde bi mi bio kraj
Dramatičan prikaz neiskorišćenog potencijala.
– Ej kakav sam igrač bio, da ti znaš! Da sam nastavio da treniram, gde bi mi kraj bio!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Kamerman u Muzičkom toboganu
Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham….
Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas…“ –
Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:“Prati crveno, samo prati crveno!“ Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne…Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. „Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm…boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa…opet se zaigrao.“
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom – jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh…Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. „Uzmi još jedan dim.“ Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
„Minja, samo prati crveno.“ Tako je! Palac gore. Idemo dalje!
Minja Subota: Iza jedne stare šupe natrćila komšika dupe!
Deca: Xxaxaaxxaaxaxaxaxxaxa….
Joca Adamov: Minja prostodušan kao i uvek! Daj malo kulture pička mu materina.
Branko Kockica: Deco, danas ćemo naučiti kako nastaju stihovi. Ko želi, ko želi?
Deca: Ja, ja, ja, ja, ja…..
Branko Kockica: Ajde Joco ti još jedan primer!
Joca Adamov: Preko polja vetrić piri iz gaća i kurac v….!
Kamerman: Prati crveno, prati crveno.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Kilimandžaro
Bubuljica koja u svakom smislu te reči privlači tvoju pažnju – niti si u stanju da slušaš sagovornika šta priča, nit’ si u stanju da bilo šta progovoriš sa njim sve dok ima TO na licu. U glavi ti je samo jedna stvar – kako da na najsuptilniji način dođeš u situaciju da iscediš taj tumefakt, koji polako preti da dobije ljudske osobine.
– I tako ja nju pit…
– Je li bre, Memedoviću, ‘ćeš me pustiš da osvojim taj Kilimandžaro, dok još ne postane endemska vrsta?!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
EAU
O.
Neverovatna stvar kada tri samoglasnika izgovaraš četvrtim.
EAU DE TOILETTE
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Rio Mare
Konzumentski nedostižni ideal, Sloboda Mićalović među konzervama, proizvod koji prosto ne kupuješ ni na akciji, samo opsuješ i uzmeš anonimnu sardinu sa najniže police.
Jer je luksuz. Jer je prokleto skupa. Jer je jede Kevin Kostner sa nasmejanim ljudima na jahti usred Mediterana, a ti si nastavnik opštetehničkog na zameni u Leštanima.
Ostaje nada da će te ubosti kladža, pasti nasledstvo ili se pojaviti neka slična jedinstvena šansa, pa da jednom isprobaš više taj famozni morski zalogaj.
– Šta je osuđenik tražio za poslednji obrok?
– Urnebes salatu…
– Dobro, piši urnebes.
– Sladoled od pistaća.
– Piši sladoled.
– Rio mare tunjevinu.
– Jokara! Piši Premija tunj. U komadićima.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Primarijus
Стручан, скоро па медицински назив за особу која се прима.
Зато ваљда и доктори на својим печатима и поред свог имена увек пишу скраћено, пр., да не би случајно народ увидео да су они баш такви примаријуси.
Мада, не би требало занемарити да ова реч, у мало другачијем контексту, може да стоји поред сваког др а испред имена доктора како би означилa њихову карактерну особину: примање, у овом случају – мита.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Zaboravio sam zašto smo se svađali
Najviši stepen pomirenja i opraštanja.
– Ajmo još po jednu! Moramo!
– Ajmo, ajmo! Je l’ sad sve u redu?
– Buraz moj, zaboravio sam što smo se uopšte svađali!
– A? Pa rek’o sam da ti nije sestre, stara bi ti bila najveća kurva u gradu.
– Uh krvavu ti nedjelju jebem!!!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ko ćuran glistu
Komparacija vezana za kvalitet oralnog seksa.
-Kaže ona :“ Čiko, jel mogu samo malo da ga poljubim?“, ja reko :“ Nemo’ ćero, oženjen sam“.
-I?
-Sine kad ga vide, uvuče ga ka’ ćuran glistu…
Preuzeto sa https://vukajlija.com