Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos’o, ni on ga ne voli.

Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.

Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Za većinu tinejdžera, a boga mi i odraslih najpoznatiji umjetnici renesanse su naravno čuvena četvorka nindža kornjača. Jer da nije bilo nindža kornjača prosječan stanovnik naše zemlje (a i svijeta), vjerovatno da ne bi poznavao Donatela, Rafaela Santija, Mikelanđela, dok bi za Da Vinčija vjerovatno čuli iz Da Vinčijevog koda.

Jer iskreno malo ko je od nas čuo za Bruneleskog ili Albertija, Mazača, ili Verokia. Jebi ga bilo je samo četiri kornjače. Ali hvala im, jer današnja djeca vjerovatno neće ni to znati, ali će znati ko je pikaću, jugi, ben deset,…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Цвиџе са јаким, црним оквиром. Радо их је фурао Андрић, и тако их лансирао у мејнстрим.

Српски пандан Ленонкама, само што овај наш трендсетер није незапрани хипик него ни мање ни више него нобеловац. Ето ти га на глобализацијо, „Швабо рукама а Србин виљушком“ зонфа.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Mnogo zajeban lik.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Duh Picinog parka kod Ekonomskog. Nepisano pravilo startovanja novih mušterija od strane doktorantkinja najstarijeg zanata na svetu.

Izgovara se bez upitnog znaka interpunkcije i tiho kroz zube, sasvim spontano, u prolazu, dok mušterija žuri na železničku. Usput, može da prođe i neki dobačaj tipa: „Dimaš koju godinu više bio bi moj.“, „Lep si, jesi li nevin?“, „Kuda ideš, povedi i mene!“, „Dobre ti patike…“.

Ujeb je to što su gadne. Da dobro si čuo, gadne. Heftaju ih gotovo svi, od portira, vozača kamiona do profesora univerziteta. Prljavo brate. Nemoj ni u ludilu da padneš na šarm ovih lepojki. Ni kad usereš ispit. Ni kad te devojka ostavi. Jer mogu da ti izrastu pečurke na glaviću.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Тако се звала керуша Мила пре него што су јој одсекли ноге.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.

Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Чињеница да не желиш попару је сама по себи ирелевантна. Добићеш попару, хтио ти или не, ко те јебе! Надам се да ћеш убудуће научити да цијениш и уживаш у истој, јер од сада па на даље биће ти сервирана, ево, већ за пар минута ћеш добити порцију! Уживај у попари!

Питаш се зашто ти се сервира попара? Зачепи и једи.

Можеш ли да добијеш сладолед умјесто попаре? Не. Наравно да не можеш. Али, можеш сервирану порцију попаре назвати именом неког сладоледа ако ћети бити лакше, како год. Можда и добијеш сладолед, ако будеш добар. Ако боље размислиш, попара је више него боља од сладоледа.

Попара изгледа :Бљак:! Боли ме курац, има да једеш и да плачеш од среће. Видиш онога клинца преко пута, он је трениран од стране спартанаца, касније је бачен међу јапанске шинсенгуми вукове, видиш како већ стасава у витог јелена? Е, попара то омогућује. Једи попару сине, уживај!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.

Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.

Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.

Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.

Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.

I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Blasfemija.

Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.

Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su.

Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.

Preuzeto sa http://vukajlija.com