Ljubio sam usne sa kojih med kaplje,

i sanjive oči gde se čežnja krije,

slušao sam brezu dok jablanu šapće..

kum: Joooj pjesme, kume jel čueš?

kum: Čuem kume, čuem.

Polomicu čaše od kristala

počupaću bokore od lala

otkinu…

kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?!

ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju.

ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih.

ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže..

Kad već nema snage, moći

da mi vrati dane, noći

kad sam jah’o vranca, ata

sto đerdana trg’o s vrata…

– Znaš… Ja ne volim da mi glođu sisu prvo veče, nikad ne dam u guzu, mrzim da nosim tange i nisam neki ljubitelj društvenih mreža.

– Šta misliš da odemo mojim privatnim avionom na večeru u Milano?

– Milano?! Evo ti moj insta, pogledaj u kojim ti se čipkastim gaćicama najviše sviđam, večeras jebeš nakon što ti isisam crne misli!

– U dupe?

– Podrazumeva se.

– Какав је био Мики синоћ? хехехе

– Сад ми је јасно зашто га зову тапир, куцала сам на гуглу, пола животиња, пола курац. Једва сам преживела. Таман кад помислим да ће да испадне из мене и да престане да ми чеше бубреге, он зађе још дубље, чини ми се да му кобас има џи пи ес и могућност да се извија ко змија.

Такви фрижидери имају своју животну причу. Али, за разлику од оних централних градских сладолеџијских фризова, он никада није имао само једну улогу нити је био онако упицањен заједно са сунцобраном и кантом за омоте, у истим плаво-белим бојама индустрије. Друштво му увек прави картонска кутија смокија која имитира место за одлагање ђубрета. Он никад није закључан, јер нема ко да украде од локалних пијанаца што блеје испред и верно стражаре. Цигани се не рачунају, мањак одлази на отпис. Он је и астал на који се редовно каче пакле цигара, обриси са дна пивских флаша, прашњави лактови уморних физикалаца када се враћају са штеле док отварају апатинца 0,6. И наравно, у том фрижидеру нису само сладоледи. Ту се хладе пива, киселе, кока-коле, смрзнуто поврће и мешавине, чоколаде, наполитанке, а од сладолеџијских специјалитета, ту су само они најјефтинији и они најскупљи. Јер они једино и иду. Нема средње класе у жестоким предграђима.

– Eeeeeeeeeeeeee, kad sam ja slušao Stounse na Radio Luxemburgu…

– Au kevo, šta mu je, opet se nacirko?

– Pusti ga, sad smo došli sa slave. Izigravao je Tozovca celo veče, pa mu treba ventil…

– Ženo, gasi TV sad sledi obraćanje.

– Čije? Šta?

– More gasi ga ili ja skačem kroz prozor!!

– Neka, promeniću kanal.

– Skočiću.

E sad… Ako u međuvremenu bukvalno vozila propadaju u zemlju, šta da se radi…

D.M. Palma:

– Decxko, izopšten si iz naše opštine, da ne kažem da si ga izduvao!