Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo?
B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj…
A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac.
B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji… bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr…
A: Kako ne postoji, strelica te fištila?!
B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l’ tako?
A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja… E, e, čašu vode, bra’o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka’ vuk.
B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti… Evo sad će neko od ove omladine da donese… Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan.
A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više?
B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu.
A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem.
B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada.
A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali… a vala nije da sam samo gleda hehe…
B: Da, da, svakako… Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite.
A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe… je l’ ovo njeguški?
B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate.
A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom.
B: Ovaj, nije to pljevaljski sir… Da smo znali da volite nabav…
A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać’ u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca…
B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda.
A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti… zna se kako se pršut suši čo’če… Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka.
B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu.
A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što?
B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl…
A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što’no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta.
B: Ovaj, gospodine… Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate?
A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće!
B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor… Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Preuzeto sa http://vukajlija.com