ridža

Metju Ridžvej je američki general koji se proslavio u korejskom ratu.

Kontrolore javnog saobraćaja u Beogradu su u slengu prozvali ridžvej zato što su pedesetih nosili kape slične onima koje su nosili američki generali.

Termin je evoluirao u ridža ili ridžovan.

http://en.wikipedia.org/wiki/Matthew_Ridgway

Preuzeto sa http://vukajlija.com

U dušak

Застарио израз који су људи некад користили умјесто англицизма ексирати.

Хомо детаљ укрштања руку при испијању, настао под утицајем геј лобија на западњачким средњовјековним дворовима, а по чему је и само ексирање добило име, није био приличан нашим прецима. Његовим одстрањивањем убачени су неки нови елементи који ће употпунити церемонијал, а све у сврху одржавања репутације беспрекорних мужјака.

При саљевању у грло, доња усна је олабављена, тако да се дио пића низ браду просипа у длакава њедра. Искапљивање се врши у једном даху, у душак, након чега се испушта гласан издисај, пропорционалан количини испијене течности. Рукавом и горњом страном шаке се обрише брада и наточи сљедећи пехар.

-Гло, гло, гло, глооо…ААААААХ!

-Коњу један, попи ми у душак сав антифриз!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Jezik automobilskih sirena u Srbiji

Сирена – универзално средство комуникације возача, уз средњи прст и пајсер, добија своје специфичности у култури у којој се користи, па и у нашем фолклору.

Погледајмо стога неке типичне изразе. Подсећају на Морзеа, лако се уче, те је сасвим логично уврстити их и у редовну обуку у ауто-школама.

Тру: Де си, брате.

___

Тру-тру: Де си, брате, све кул.

____

Тру-тру-труууууууу: Женим брата.

____

Тру-тру-трууууу тру-тру-труууууу-тру: Женим брата, опалио сам куму.

____

Труу-труу тру-тру-тру: Играмо са неким, поломићемо нешто.

____

Тру-труууууууу: Пожури више, инвалиду.

____

Трууууууууууууууууу: Исеко си ме, јебем ти колач ретардирани, ко ти даде волан

____

Трууу Тру-тру: Извини, бако, случајно, надам се да си добро. Журим сад.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Afterpartijaš

Lik, kome su enterijeri diskoteka potpuno nepoznati, ali zato vreba u sitne sate ispred ulaza i sve žensko sa više od 0,7 promila u krvi je njegova potecijalna žrtva. Obično poseduje auto koji je nedaleko parkiran. Dok samouverni, pijani šmeker, koji je celu noć egzotičnim plesovima i kupovanjem pića, dobro, u svakom pogledu, ovlažio ženku, ode na pražnjenje bešike devica je već na pola puta do gajbe iskusnog afterpartijaša.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

indigo

Ono što nam stoji između danas i sutra.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Kićanović

Izraz za davanje mita. Nema nikakve veze sa proslavljenim košarkašem, već je nastao od reči kititi, što je opet u najvećoj meri povezano sa svadbama. Međutim, ovde nije reč o kićenju svatova, nego o prečicama za rešavanje komplikovanih birokratskih problema koji samo u Srbiji postoje.

Kićanovićem se možete poslužiti na različitim mestima i u različitim prilikama, a ne mora čak ni da podrazumeva novac. Za šalteruše vam posao završavaju kafa i čokolada, ali kako se penjete prema višim instancama, na primer u opštini, postajete razumljivi samo ako govorite jezik novca. Novčana Kićanović varijanta takođe čini čuda za komunikaciju sa organima reda u saobraćaju, što svaki iole iskusniji vozač zna.

– Djole, eno je lizalica.

– E samo mi je pandur sada falio. Gde popih onih pet piva, crk’o žedan da bog da.

– Ma opusti se, možda je samo rutinsko smaranje.

– Dobro veče, vašu vozačku i saobraćajnu.

– Evo izvolite.

– Jeste li pili?

– Ne.

– Izađite iz kola.

Posle nekoliko minuta

– Šta bi Đole? Kol’ko si naduvao?

– Nulu matori.

– Kako bre nulu, nema ni pola sata da si sabio ona piva.

– Kićanović je rekao da nisam, a znaš da sa njim nema rasprave.

– Koliko mu to dođe?

– Ma soma dindži.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nemate dovoljno kredita

Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.

“Nemate dovoljno kredita“

Polugluvi deda se trže, trudnica prekida telefonski razgovor. Ko to ugrožava pošten svet?

On kao slučajno probao praznu karticu, ima ih više, pa pomešao.

proba drugu

“Nemate dovoljno kredita“

panika

“Ma sigurno je ova treća hehe“

“AKTIVACIJA LASERSKOG DEZINTEGRATORA ZA 3,2,1“

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Natkasna

Разблажени Чивас Регал. Посебно заступљен код мушкарчина који чекају да се лед отопи како би доказали да могу да га ексирају.

*У сељчкој биртији*

-Хоћете неко пиће?

-Један регал, молим.

-Гос’н, немој да зајебавате, није вам ово Форма Идеале.

-И мени један регал.

-Ош можда и наткасну, пизда ти материна? Ће је добијеш, ал’ у главу. Мрш из кафану, пизда вам материна баронска!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Idem da završim nešto

Tu rečenicu čujemo svakodnevno i uvek je obavijena velom misterije. Zašto je bolje reći ‘Idem da završim nešto’ , nego reći ‘idem na kafu, idem da učim, idem na safari, idem da bludničim sa moldavskim prijateljicama noći’…Varate se ako mislite da ti koji koriste IDZN žele da sakriju od nas nešto. NE! NAPROTIV! Oni samo naglašavaju da su oni zauzeti, traženi, poslovni, i da to NEŠTO, ma koliko debilno bilo ne moze biti ZAVRŠENO bez njihovog prisustva. Svi se bacakaju rečju ‘kul“ ovih dana. Iskreno mislim da oni koji koriste IDZN stvarno osete da su više kul kad je izgovore. Zamislite da neko ide da pokupi babu sa stanice. Humano je, ali nikada ne može biti kul. Ali kad kazete IDZN, zvecnete kljucevima, udjete u jugo, dok vam vetar mrsi kose …makar na trenutak bićete kul. Don Johnson kul. Oni koji koriste IDZN su potrebni da bi to NEŠTO dobilo svoj oblik i znacenje. Posmatrajte i facu onih neposredno posle izgovaranja IDZN. To je jedna bezlična mimika, ni zadovoljno, ni napeto lice. JER POBOGU…oni to ZAVRŠAVAJU svakodnevno…to je razlog njihovog postojanja . Kad se to NEŠTO ZAVRŠI, to je onda gotovo, to se vise ne spominje, to je jedan problem manje.

A sada me izvinite, idem da završim nešto. To NEŠTO, uključuje toalet-papir.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nedrž

Недрж ти је једно посебно стање. Све те некако сврби, не држи те место никако (тако је ово стање и добило име), често не можеш ни да знаш шта ти је тачно, ал знаш да ти је неки андрак.

Младе људе недрж често и обавезно хвата. Негде око двадесете и траје до једно дваеспет година. Момци иду по парковима и кафанама, пију, неки се и бију, праве будале од себе, а девојке телефонирају по цео дан, објављују слике на Фејсу, неке и пију, и мисле да праве будале од себе.

Није недрж у том добу повезан са љубавним јадима. Јок. То се навикаваш на оно што јеси, са благом зебњом од онога што ћеш још мало да будеш, па би да ухватиш још мало од живота за који мислиш да престаје у тридесетој. Зато и претерујеш у свему, мислиш да ће свему ускоро да дође крај. Ал онда, негде око дваеспете, а некад и касније, схватиш да се живети мора и после, нађеш озбиљну везу, завршиш од школе шта си планирао, и онда у живот. Прође и тридесета а ти још жив. Чудо Божије! Има их и који остану, који падну од толиког недржа, ко први и наслабији борци који се шаљу да истроше непријатељску муницију. Шта ћеш, није ни живот за сваког.

Него таман мислиш да си га убио, победио, кад оно…

Други недрж настаје кад те притисну проблеми касније. Жена, деца, негде и швалерка, рачуни, посао, све је на теби, а ти један. Свуда мораш да стигнеш, све да испоштујеш, а само две руке и две ноге. Читао си по оним књигама са двадесетак и кусур година да ће деца да пате ако им не посвећујеш довољно пажње, а знаш да ће жена да прескочи плот ако и њој не посветиш довољно пажње. А на послу нога у дупе ако не радиш и прековремено, има их на бироу колко оћеш. А дан само дваешчетри сата.

Све те сврби поново, ко онда кад си био млад и препун снаге коју ниси имао где да потрошиш. Само што те сад не сврби велика кожа у коју треба да порастеш, сврби те то што ти је све некако тесно и мало, искочио би негде, а не знаш где, вриштао би, ал не мош од света. И зато одеш у кафану. У овом другом недржу није ти битно толико да си у гомили. Некад ти је много и лакше кад си сам са својом муком. Па онда опет сутра, па сутра… Ако се из овог недржа пренеш, пренуће те жена која ће да кука да си постао алкохоличар, или деца која неће много да ти причају, али их брукаш и то јасно видиш. Тешко да можеш сам, није ти више остало довољно снаге. Ако се не пренеш… Нећеш да будеш ни први ни последњи које је живот појео у четреспетој и који је умро у педеспетој сам ко пас.

Задњи недрж, кад ове раније некако прегрмиш, дође кад схватиш да ти је време да путујеш. Више ти није само тесно, све те некако гуши, не иде ти се још, а видиш да мораш. Одавно пијеш по неколико лекова, брзо се умараш, не мош ни да поједеш ни да попијеш више. Родитељи одавно под земљом, пријхатељи навелико одлазе, оне жене што си се некад окретао за њима или бабе или мртве. Ал не иде ти се још. И крене гушење. Није физичко гушење, за то је одавно нађен лек. Шта да радиш овде где лека нема?

Идеш по парковима, нађеш још једног вршњака у недржу ког не подносиш ко ни он тебе, ал макар нисте сами, јер се самоће плашите. Хтео би да мало успориш време, иако цео дан не знаш шта би са собом од досаде. Хтео би ако може мало и да вратиш, ал си још одавно схватио да то не може, негде крајем оног задњег недржа који си једва преживео, ономад у четрестрећој кад те стрефио инфаркт. Забаксузиш се, сипаш отров свуда око себе и постанеш тежак и себи и свима око себе, којима је остало много више него теби. Или постанеш хипохондар и тераш их да троше то што им је преостало на тебе. Нико не зна или не може и неће да схвати шта те стварно једе, а ти не причаш ником, јер се плашиш. Недрж те стеже и гуши, све мислиш овог тренутка идеш, а живиш још један дан и проклињеш старост и ко је направи.

Од овог задњег недржа спаса нема, овај те прати до задњег дана. Спусти се с тобом под земљу, па кад се увери да те је земља покрила толико да немаш где ван, изађе и нађе неког клинца који тек улази у живот, да и њега овако исцеди.

А ти? Сад знаш. Увек је био ту. Цео живот, само је умео да се прикрије гад. Без њега би живот протекао мирније и без муке, ал и без радости. Без њега би живео много дуже, ал коме треба такав живот? Јест, он ти је и највећи душманин и најбољи пријатељ, како се погодиш с њим тако ти и буде.

Одмори се, одслужио си своје.

Preuzeto sa http://vukajlija.com