Old skul sleng. Izražava savršeno pucketanje u predelu penisa za potrebu nekih ljudi da veličaju tuđe, a ne cene svoje.
Mila majčica – Zašto si tako popustio u školi? Šta ti je? Ugledaj se Mirka, dobar na fakultetu, svira violončelo, pomaže ocu oko posla. Zlatno dete.
Vukajlijaš – Kevo pao sam samo jedan ispit na ETF-u, treniram džudo, zarađujem sam, Mirko studira Megtrend. Uostalom šta ti pričam, u tuđega tatka pogolema patka.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pomalo arhaičan izraz iz doba kad nije bilo kasa na svakom pultu svake prodavnice, te kreditnih kartica i poena i đavola. Ovim se daje do znanja kasirki, odnosno prodavačici da je sa kupovinom gotovo, te da će novčanik ostati na trenutnoj debljini.
– Još nešto?
– Daj mi Veka šteku.
– Dobro. Još nešto?
– Daj pešes ovih Bazoka.
– Dobro. Još nešto?
– Saberi.
– Sedam stotina i jedan dinar.
– Kratak sam jedan, može sedamsto?
– To mi svi kažu… Aj daj.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv.
Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.
Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike.
Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”.
Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno.
Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad.
Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.
– Pazi ga onaj lik kakosezvaše iz Montevidea postao zaštitno lice Avona!
– Šta reklamira? Smor dnevnu-masku sa papajom, a?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
I tako dalje.
Što su tri tačke u pisanoj formi, ova poštapalica je u usmenoj. Koristi se kada i te kako znamo o čemu govorimo.
– Je li, je l’ onaj tvoj momak ima istetoviranog isusa na plećki? Nisam mogla da ne zapazim kad sam vas slučajno, ovaj, prekinula…
– Misliš kad si slučajno donela kolače u pola dva noću i zaboravila da kucaš?
– Neću ja da se mešam… Nego, da on nije neki sektaš, manijak i šta ti ja znam?
– Ima istetoviranog Džona Lenona, zaboga, veruje u slobodu duha i življenja…
– A, pa sve je to lepo… A da ti ja dam ipak onu moju amajliju da ti nosiš, mislim za ne daj bože?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pomirljivo opravdanje za kolotečinu u kojoj se nalazimo.
-Gde radiš?
-Na trafici.
-Koliko te plaća?
-13 hiljada.
-Traži povišicu.
-Ko sam ja da menjam običaj.
-Hoćemo opet standardno?
-A ne, post je. Danas samo u kolutić.
-A Petre nisam baš sigurna u vezi toga, čula sam da boli.
-Ajde, ajde ko smo mi da menjamo običaje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ekstremno napredna maloletnica koja svojim izgledom podstiče odraslu mušku populaciju na nečasne misli.
– Vidi klinku, kako bih joj… Uh! Čime ih hrane bre?!
– Vengeru, je l’ osećaš ustajali miris zatvorske ćelije?
– Osećam vala…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Još jedna iz mora ironičnih doskočica koje se svakodnevno koriste u dragoj nam majčici Srbiji. Bilo da je u pitanju strah, reakcija tela na veoma nisku temperaturu ili nešto treće, floskula iz naslova je efikasno primenjljiva u gomili različitih životnih situacija. Od veštine pojedinca, naravno, zavisi kako će, kada i gde istu upotrebiti. Ne brinem se, doduše. Ako bar nešto znamo, znamo da podjebavamo.
Verona, 1546 god.
– O, Romeo, zašto si Romeo?
O zataji oca svog,
Odbaci ime to – il ako ne ćeš,
Prisegni da me ljubiš, pa ću ja
Poreći da se zovem Kapuleti!
– E, Juliška, aj’ ne seri, keve ti, nego spušćaj neke merdevine dole – tresem se k’o FAP u leru od hladnoće, jebote!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Protivno zakonima fizike, dokaz da je glupom čoveku teže objasniti neke stvari nego nekom ko je pametan.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca“, promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene“, reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart“, reče jedan od njih, ,,drži ih!“ Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u…“ Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Земљуша, прашинарка. Окорели вид љане, у основи обична крезава брашњара, намазана златним нијансама које додатно руже њену примитивну појаву. Одликују је нишањење у правцу најзајебаних мета и нереално мишљење о сопственом постојању.
Тупог погледа, кметовских црта лица и поганог језика. Кћер њу примитивса, или плод односа између приплодног вепра и касирке из самопослуге „Горица“, смрад и трулеж који се крије испод њене шкољке, не успевају да угуше ни сви ти парфеми, ђинђуве и миришљаве амајлије. Сваким гестом и удисајем сере енормну количину најштрокавијих гована по идеалу жене.
Све да никада ниси имао девојку, уколико те примети са таквом, мајка би ти најрадије гневом надахнутим шамаром преко фаце одрадила вазектомију и изазвала карцином тестиса, док би те ћале избацио напоље, тако му циганске круне из Барија.
Е, кево, Марија и ја завршили са јебачином па сад идемо да сунемо шину дса и неку флајку Међеђе крви.
– Океј, само обуци ту дебелу јакну, хладно је, и немој више да си ми доводио у кућу овакве раштимоване љанчестерке, да ти не бих почупала сва она говна око компјутера и скотрљала их у Раковицу.
Важи, ако будеш ишла до Максија купи ми онај пикант сенф, знаш да само у њега умачем виршлу. Ћао!
– Ћао пиле мајкино!
Preuzeto sa http://vukajlija.com