Nekada veoma „popularna“ vrsta pendreka po bajbokanama. Svako ko je imao tu „čast“ da provede određene trenutke u njenom prisutvu je skontao puno značenje izreke „preko trnja do zvezda“.
Naziv „Slavica“ je (po nekim pričama) nastao u BG-u, u jednom od istražnih zatvora. Nesrećnika koji je rešio i udario na imovinu radnog samoupravnog naroda su čekale nimalo slatke muke. Ajd’ što ga je ko od stene odvaljen drug milicajac šamarao, ajd’ što je to radio i drugi, nego što su ga posle toga pitali da li želi da ga sada bije treći milicajac, koji je inače kao Mont Everest glomazan, ili „Slavica“.
Namučena duša, u uzorku stolice do guše, gleda da kao i svako drugi izabere manje zlo. Da, izabere „Slavicu“. Misli se, ili je to neka milicajka koja izgleda kao istočnonemačka bacačica kugle ili je to neki sitniji žutokljunac, tek pristigli drug milicajac koji vapi za demonstracijom svog znanja.
Svečano, četvrti drug milicajac donosi ogroman pendrek na kome je velikim slovima crvenom farbom ispisano „S L A V I C A“. Ko god da od prethodne trojice milicionera uzme pendrek, apsolutno je svejedno. Boleće kao… pa, iskonski bol najverovatnije. Paklena furija, ili šta već. I nikada se neće zaboraviti, nikada.
Preuzeto sa http://vukajlija.com