Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Мисао која овјековјечи крај. Безуспјешан покушај. Фејл, рекли би клинци. Некад се изговори наглас. Звучи као правдање. Коме? Себи, вјероватно. Зашто имаш потребу да се правдаш себи? Мислиш да се савјест оптерећује твојим безуспјешним покушајима? Мислиш да ју је брига да ли си дао све од себе? Коме се правдаш стари? Не иде.

Пробао сам. Не иде.

Желио сам. Не иде.

Тражио сам. Не иде.

Писао сам. Не иде.

Живио сам. Не иде.

Иди.

Гдје?

Не иде ми. Не иде ми се.

Неким људима ће епитаф бити “не иде“. Кад би слова имала душу, “не иде“ би вриштало очај. Двије ријечи које убијају снове. Пет слова која те предају јаду. Равна линија, која слиједи након покушаја. Не знам и не могу имају наде. Сазнаћеш, моћи ћеш. “Не иде“ закива последњу чивију у ковчег надања. “Не иде“ иде на крају. Неће ни кренути. Виша сила. Дао си све од себе.

Јеби га.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Неко љуби баку драгу, неког мами гуза мека,

Неко белу љуби јагу, неко воли ред да чека.

Чик покушај да се сетиш? То се, децо, зове _______.

а) летиш; б) претиш; в) фетиш!

Необучен, мучен-тучен, непокретан, спутан, сретан,

Тај кад воли да га воли онај ко кад воли – боли:

Што би чика доктор казо, то се зове __________.

а) безобразно; б) камиказо; в) садо-мазо!

Од тога се кичма суши, слепе очи, труне мозак,

Али прија телу, души више него ксалол, прозак.

То не воли ко је луд! Име му је, децо _______.

а) суд; б) труд; в) БЛУД!

Написано за такмичење

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Želja koja se teško zadovoljava, električni impuls sa izvorištem na mestu gde počinje kičmena moždina, negde u onom primalnom delu mozga koji delimo sa zmijama i gušterima. Želja jača od svake druge potrebe, dovoljna da prekine osećaj gladi, žeđi ili umora. Dovoljna da čoveka od smislenog i evolutivno produhovljenog bića pretvori u slinavog idiota.

Želja koja ne poznaje nikakvu granicu i nikakav otpor. Samo zadovoljenje ili samozadovoljavanje.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ући у толике кредите да се не можеш извући ни за живу главу. Жиранти те јебу у здрав мозак, а ти јадан, шта ћеш, остаје ти само да говориш Биће нешто, завршићу ја то, не брините. Такође, може да значи безизлазност из неке ситуације. Живот те је натерао на то, а за друго нити имаш времена нити могућности.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ustaljen izraz za onoga koji je progutao motku i polako ga nestaje. Mršav, suvonjav, ispijen k’o da je sčuvaj bože u logoru bio. Jede ‘ranu al’ se čini k’o da ‘rana jede njega pa od silna prejedanja isturio koske toliko da se mogu pobrojati. Svojevrsna poluzombi priroda. Takvog bi mogli postaviti da plaši ptice u polju. Više liči na čiviluk nego na čoveka.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Napraviti pauzu. Prekinuti radnju i skloniti se sa strane bar na neko vreme. Čekati dok se situacija ne primiri.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Мерна јединица села у крви.

Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко „убијте ме“ само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче – значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано – тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно – дркај курац на детињство цео живот.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes’prve. To je to.

Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan…

Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek’ zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan – čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija – ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali – ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su – Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri – jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Preuzeto sa http://vukajlija.com