Želja koja se teško zadovoljava, električni impuls sa izvorištem na mestu gde počinje kičmena moždina, negde u onom primalnom delu mozga koji delimo sa zmijama i gušterima. Želja jača od svake druge potrebe, dovoljna da prekine osećaj gladi, žeđi ili umora. Dovoljna da čoveka od smislenog i evolutivno produhovljenog bića pretvori u slinavog idiota.
Želja koja ne poznaje nikakvu granicu i nikakav otpor. Samo zadovoljenje ili samozadovoljavanje.
Ne znam da li si svesna tog slatkog pregiba tankog sloja salca koje ti se pojavi ispod kolena kad prebaciš nogu preko noge u toj prekratkoj suknjici? Da li si uopšte osetila da ti je gornja usnica orošena sitnim kapljicama znoja koje drsko otkrivaju prozirne dlačice na nausnici? Koliko god da si platila taj skupi grudnjak sa ožičenjem ipak nije dovoljno jer otkriva da su ti grudi, zrele i podatne, ipak lagano krenule u svoj sunovrat. Sad si u pravom dobu vrhunske spremnosti da mi se podaš. Da mi se podaš punog srca i celim telom i duhom. Da vrhom jezika pokupim te kapljice slatke rose sa tvojih usana, da ti grudi oslobodim stege i podržim ih u svojim snažnim rukama dok se spuštam prema onom pregibu na kolenu. Da negde u sredini usrknem meki centar tvoje ostrige i da je živu progutam dok osećam podrhtavanje tvojih trbušnih mišića ispod jagodica mojih prstiju ogrubelih od maltera i cigle…
– Šta si me pitao?
– A?
– Nešto si me pitao…
– A, moram ja da ti skuvam kafu, žena otišla kod njenih za vikend. Kakvu piješ?
Preuzeto sa http://vukajlija.com