Најлепша људска особина. Људски је грешити, а божански је опраштати, зато треба пронаћи човека у свакоме ко ти чини зло и својим опроштајем открити му пут.
Нема везе никакве, панталоне су ми читаве, јесам пеглао ивицу данас и мало је поремећена после свега, а и подерана је, греота, ове граорасте „Клузове“ највише волим, јао, па пропала ми је и моја омиљена кошуља на крупне коцке, а има и скореле крви, нисам сигуран је ли са ногу, руке или лица, највероватније са колена јер ми се ромбови на чарапи не распознају, и опет морам да дижем кредит за мокасине, ко зна можда сам и тетанус запатио, можда умрем сад за разлику од тога што нисам умро малопре иако ми се указала шанса, али нема везе, жао ми Џекија, уплашио сам сироту куцу својим наиласком у његову личну улицу, не зна он да ја као људско биће не распознајем где је запишао територију, шта ће сиромах, истресирао сам га, а он мученик навалио да ме растргне, бескућник, то му је сигурно од последица рата, треба се ставити у његову ситуацију, не знају људи шта је то фронт а он јео месни нарезак, пишао крв и заузимао коту Криваја за незахвалну државу, од дневница нема ништа а и по подочњацима му се тачно види да пије несрећник.
Preuzeto sa http://vukajlija.com