domaća baba sa trećeg sprata: – komšinice! ona tvoja balavurdija mi je sinoć oborila saksiju sa pištikom niz stepenište i svu su zemlju rasuli po mom otiraču, moraš bogami malo bolje da ih vaspitavaš!!

proevropski orjentisana mama prestupnika: – iju! pa izvinite komšinice Maro, znate, oni su sad tinejdžeri, to je vrlo delikatan period u njihovim životima, nastojim da na što mirniji i demokratskiji način od njih napravim civilizovane evropska građane.

domaća baba sa trećeg sprata: – slušaj ti snajka!! nemoj ti tu meni da migoljiš, kakvi najdžeri, balavurdija obična!! ako ih ja još jednom uhvatim, ima da od njih odmah napravim evropljane motkom preko leđa!!

– Je l’ ima?

– Za izvoz. Ćeš da zablejimo?

– Može. Aj povedi i Mitketa, za lapo čuke na ćošku kod Krleta.

Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara.

kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići ‘leba, prženi na obe strane…

Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l’ ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku?

Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana…

Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka!

Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice!

Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!

Matori dokle će tetka spavati u kadi?

Mali stan, šta ja mogu. Šta će kad nema gde. Jedino da je ubijemo.

– E, gde si već poš’o, mali? Pa, ni piće nisi dovršio?!

– Opušteno, bre, idem da šoram.

– Uf… Nemoj u klonju, bolje se drugačije snađi…

– Tol’ko gadno?

– Pa ono… Nije baš trejnspoting, ali opasno blizu. Sećam se da ćopavi Mitke pričao da klonju zadnji put renovirali ’78 ili ’79, a otad teško da je i oprana.

– Ništa, odo’ onda pozadi, pa kod kontejnera…

– Možeš. U principu, manje tamo smrdi, samo povedi računa da ti neki gladni džukac lutalica ne ćapi kobaju…

-Teta Nado, upao onaj zmaj što smo pravili pre petnaestak godina kod vas u dvorište, nije li problem da ga uzmem. Malo sam se prisećao detinjstva.

-Jao, zlato , naravno!!! Ajde uđi na lenju pitu taman da te upoznam s unukom, evo diplomirala!

(Man gotta do what man gotta do)

Унука: Баба, шта би ми ти препоручила да ја урадим за овог мог? Дал ваља, шта ти мислиш, леп на око, ал килав ми мало, а и посао нема? Да му порађујем на цреву ил да батаљујем?

Баба: Е моја ћерко, да ти каже баба: ако можеш да си у моје године приуштиш тврд курац и меко сирење, завршила си посао.

Унука: У праву си баба, све му ноге о паркет проклизавају кад запиње, ништа од тога.

-Ај живели куме!

-Пфффффт, гргљ, ауууххххх…

-Јебем ти деда, шта си ово пеко, желудац ми се скаменио, а Куму се искренуо очни живац колико се исколачио. Јел си и нитраћ додавао унтра? Од овога би и Рус црко, ово се не градира него има октанску вредност… ДЕДА! Јел чујеш ти мене?

-Чујем…Килостери, немој да пијете ако вам не ваља, ја то тако волим…

-Куме Ћале испекао јаренце младо, прсте да полижеш, саћу да ти сецнем…

-Аааааа, куме каква то крв цури, бљак одвратно…Да немаш неке виршле, нисам ти ја за јаретину…

-Добро бре Живомире, јел можеш једном да испечеш нешто до краја, стопут смо причали, кад се доња вилица извали онда је готово…

-Шта балавиш мали, јаретина се и пече тако, дај да видим, њам, мљац , шта оћеш одлично је…

-Јесте ако си вукодлак, а ми…

-Е мали , ја то тако волим, пеци сам следећи пут.

-Није лоша пита , а Куме?

-Ахијаој куме зуб, аааааа, а само што сам га поправио, боли јебем ти!

-Па добро бре кево, докле ћеш да стављаш вишње са све коштицом у питу. Осакатих кума.

-Ја то тако волим , шта фали, па пљујеш коштице ко кад једеш вишње…

-Е сад ће женче да скува кафицу…

-Фала куме, али на све ово не бих могао још и соду бикарбону. Ај здраво!

-И то ти је Кум…Неке људе не можеш угостити…