Баба је особа која одише искуством. Више нема зубе, па тешко гризе. Она зна шта је битно и од суштинске важности за срећан, удобан и живот испуњен задовољством. Она је проживела. У најгору руку, рећиће ти „Мрш свињо!“ ако си дебело заговнао. А ако си главу ударио, увек ће да се нађе да реченицом „кам баба да види“ пребаје да не боли. Ти никада нећеш разумети бабу, јер то искуство немаш, ниси сложио своје приоритете, „битни су ти Бритни и Фифти“, а има још соли да једеш док та мудрост до тебе дође.
Она је имала приоритете, слагала их ред поредак, кућила се, успела је у свом животу да се снађе, и данас, кад из ње проговара искуство, успела је да сложи своје приоритете под старе дане на два најбитнија:
Тврд курац и меко сирење.
Унука: Баба, шта би ми ти препоручила да ја урадим за овог мог? Дал ваља, шта ти мислиш, леп на око, ал килав ми мало, а и посао нема? Да му порађујем на цреву ил да батаљујем?
Баба: Е моја ћерко, да ти каже баба: ако можеш да си у моје године приуштиш тврд курац и меко сирење, завршила си посао.
Унука: У праву си баба, све му ноге о паркет проклизавају кад запиње, ништа од тога.
Preuzeto sa http://vukajlija.com