1)

Šef:”Ko je ovo montirao?”

Bane:”Ja šefe, je l’ Vam se dopada?”

Šef:”Da l’ mi se dopada? Pa to kurcu ne valja, jebem te sakatog!”

2)

A:”Batice, je l’ gledaš prenos derbija?”

B:”Ma gledam, ali Pižon je ponovo “kreirao“ novu taktiku sa tri defanzivna vezna. Brate, kurcu ovo ne valja! ”

– ‘El imaš nešto slatko? Šećer mi je gadno opao.

– Pogledaj tamo iznad sudopera. Ali teško da je nešto ostalo Mikiju ispod radara.

————————————————————————————————–

– Jao! Vidi onu crnku. Kakva je. Gleda ovamo. Misliš da imam šanse?

– EJ! Mi smo toj tri milje ispod radara. Verovatno gleda kroz tebe i procenjuje nabavnu vrednost ovog čiviluka.

– Хало?

– Е, брате, шта с’ради?

– Ево, као учим нешто.

– Учиш, или као учиш?

– Ма, јебига…

———————————–

– У, јбт. Што ми не кажеш да ми испала сиса?

– Ти као имаш сисе?

———————————–

– Студираш нешто?

– Ма, нешто као. Мегатренд.

Радник: „Шефе, завршио сам све извештаје који су били потребни, налазе се на Вашем столу. Да ли сада могу да идем кући?“

Шеф: “ Ако је тако, што се мене тиче, слободан си ко коњ на ливади!“

– Stižem, brate, donosim liste iz Meridijana.

– Kul, kul. Da stavljam kafu?

– Može, ali nemoj onu tvoju crnac umočio nogu providnu, molim te.

– Ne brini, sulejmanka za tebe samo!

Ulazak nastavnika u učionicu:

– Deco šta ima?

– Evo, smaračina teška.

– Hajde da vas čujem šta ste naučili danas sa Vukajlije. Ti u prvom redu. Da. Ti ćelavi.

– Paaa!

– (neko iz klupe) Šta papaš bre? Lupi nešto!

– (nastavnik) Tiću ti inače ćeš se prošetati do table budeš li još jednom palamudio! Kaži ti nama šta znači reč Abasioaichmokhuzdoarmenophobia?

– (dobacivanje) Ja jebem!!!

– Paaaa, nisam dotle stigao!

– Ee, sramoto jedna! Sada se Kaizen sigurno prevrće u grobu! Evo ti bandera za trud! Mrš na mesto! A ti što jebeš, na dopunske časove da te ne bih gagovao.

– Ovo je moja ekipa. Tu je Gile koji me je na leđima izvukao iz krkljanca kad su ono tokom polave rasprodavali raskvašene patike na sajmu, a ovo je Ćoškara, lik kojeg udaramo jagnjećom bešikom po glavi kad smo tužni ili nam je dosadno.

– Ne seri? Mogu da probam?

– Fala bogu, evo, raspameti se.

– Ahahahaha… pazi brate što je dobar osećaj, neeevera!

– Ehem, znači mi ti se znamo od najranije mladosti, evo vidiš ovaj Mile ovde i ja smo praktično nerazdvojni, s njim sam još kao mali gmizavac prvi put razmenio pelene, roditelji nikad nisu znali koji se tačno od nas dvojice usrao.

Šta da ti kažem… ovo je ekipa za koju živim.

– Kakvo društvance, jebote.

– Gdje si ti Milenko, kad ćemo u grad?

– Pa bio sam sinoć u onom usranom pabu.

– Znam vidio sam te. Ići ćemo u subotu zajedno da ti pokažem kako se bare ribe. Još si ti mokar iza ušiju, moj sinko.

– Šta sam?

– Zelen i mlad. Pa ja sam u tvojim god…

– Ja imam 13 godina.

– Mogao bi malo pripaziti na taj riječnik. Usrani pab? Reći ću tvom ocu kako se izražavaš.

– Ajde odjebi matori.

– Mile, šta radiš to iza mesne zajednice?

– Vidiš da krčim ovaj bagrenjar da liči na nešto, sve uraslo k’o džungla.

– Vidim, i to našom testerom, a pretpostavljam da ti ni gorivo nisu kupili. E, moj Mile, neko će sutra hvala da ti kaže što lomiš kičmu za neke tamo lezileboviće.

– Šta je s Micom, nisam je video od kako ju je onaj sedamnaesti put oborio iz digitalne elektronike, da nije napokon sela da uči? Šteta, lepa devojka, da je pametna da skupi noge, a knjigu obgrli, daleko bi ona dogurala.

– E moj ti, pametnija je ona od svih nas. Nije pipnula digitalnu niti će, viđam je ja stalno po picinom.

– A pa dobro, i jeste joj to pametnije, lakši je ekonomski, a i nije ona za vuču kablova.

– Kakav bre ekonomski, razvila je Mica biznis ispred njega. To joj je najpametnija odluka u životu, nije za kablove, al’ je kao utičnica odlična.