Екипа која је скоро скроз нестала, истребиле су их пекаре у склопу школе и школска кантина. Некада док тога није било, испред сваке школе би стајао баја са малим столом на којем си могао да нађеш све што ти је потребно, жваке, слаткише, сличице, паре са ликовима из симпсонових, школски прибор. Поред тога што си ту могао да пазариш ове стварчице код њега смо добили прве лекције о тешком животу, савете како не би требали да уписујемо средње школе него одмах да се запослимо. Код њега смо увек проводили велике одморе а онда нам је учитељица рекла да ставља дрогу у жваке, никада га више нисмо гледали истим очима.
-Здраво! Дај ми покемон жваке за 54 динара.
-Ево бато, него какав си ти ђак?
-Одличан, СВЕ ПЕТИЦЕ!
-Свака част, него још си мали али немој да уписујеш средњу школу, шта је школа некоме донела?
-Па не знам, јеси ти завршио неку школу?
-Нисам! И шта ми фали? Имам све, добар посао, жену, децу, тезгу а то ти је суштина живота.
-У праву си. Ћао!
Одлазиш и размишљаш: Који је он краљ, он стварно има све, ех само и ја да успем у животу као он.
Preuzeto sa http://vukajlija.com