Кад екипи из играонице одеш по пиво
врућ летњи дан седимо у играони један вентилатор хлади просторију упекло хаос, глобално загревање јбг
Цоа(лик који ради у играони):Би ли урадио квест за репутацију?
Ја: који?
Цоа: да нам одеш по пиво
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Trenutak u životu svakog muškarca kada devojka prestaje da bude samo riba sa kojom se šeta, muva, pokazuje u društvu i zadovoljava fiziološke potrebe.
Prelazak na "mi" je ključni momenat koji predstavlja značajni napredak u vezi, dajući joj jedan mnogo ozbiljniji ton, u muškom društvu često okarakterisan kao "papučarstvo".
Sekund u kome prelomite i "ona" i to magično "mi" postane važnije od društva, ocena, uspeha, neuspeha, bilo čega…
Petar: ‘Oćeš na bleju?
Marko: Ma jok, treba da se vidim sa Milicom.
Petar: Pa povedi i (:teška srca:) nju.
Marko: Videću, mada mi smo planirali da se prošetamo gradom malo…
Petar: Aha, "MI"… Pa dooobrooo, videću da zovem Kizu i Raleta (lokalne dežurne ortake koje svi zovu samo kada nemaju nekog boljeg).
Marko: Jebiga, izvini. (razume šta radi, ali je to jače od njega)
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dobar način da se podsmijehneš nečijem razdjeljku "sa strane".
Marko: "Hahah brate, kakva ti je to frizura?"
Nikola: "Ma nisam imao vremena…"
Marko: "Šalu na stranu! Haha"
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Srpski brend verodostojnosti. Nešto kao ™ (TM). Ili ® (R).
– Jel me nisi izlagao?!
– Nisam!
– Kaži "majkemi"
– "Majkemi" ( 😀 )
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Измењена верзија изреке – нема те силе.
За разлику од ње, ову користи самоуверени хетеросексуалац кад га неко условљава рибама да учини добру ствар за друштво.
– Брате, ај иди по пљуге и пиво.
– Јок, мрзи ме, цео дан сам на ногама…
– Ајде, таман ту доле ради она милфача на коју се ложиш.
– Ма нема те сисе.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kao što je Kurt Kobejn svoju porodicu, članove benda i fanove lišio svog daljeg prisustva, tako je nastao ovaj izraz. Naravno, to ne znači da je osoba koja se "kobejnovala" bacila kašiku (daleko od toga, pu – pu, pomer’ se s mesta), već da je samo napustila prostoriju. Ili sajt.
Ali, to nije bilo kakav odlazak, to je teatralni odlazak. Kao što je Kurt Kobejn to uradio na jedan specifičan i nimalo fin način (i aljkav pride), osoba koja nas napušta to radi uz veliku pompu, sa histeričnim ponašanjem i obilatim korišćenjem uvredljivih reči.
Neki od njih postere praviti neće.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš – ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Шаљиво питање које постављамо саговорнику у ситуацијама или када нам је очигледно да се жали, како би га орасположили бар мало, или када нам његове изјаве делују помало "контрадикторне", како би нагласили лепшу страну те приче.
Гокси: "Јаој, брате, данас сам га најебао…мораћу да останем на послу до 8 увече!"
Мики: "Синак, је л’ се ти то мени хвалиш ил’ се жалиш?"
——————————————————————
Ивана: "Уффф, како ми се спава… ноћас сам баш мало спавала, био ми је Пеђа ту…!"
Дуле: "Опааа, колегинице…па је л’ се ти то хвалиш ил’ се жалиш?"
Preuzeto sa http://vukajlija.com
– Šta Zemunski studenti najčešće polažu?
– Kauciju!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Kad je muškarac opušten do jaja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com