Za razliku od poštenog, ovom pronalazaču uvek sledi nagrada.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2011-01-10
Dolazi Mujo u kino i kupi jednu kartu za film. Poslije dvije minute, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavač ga pita:
– „Pa što će vam toliko karata za jedan isti film?“
– „Znam ja da je dovoljna jedna, nego onaj kreten na vratima uvijek pocijepa kartu kada mu je dam.“
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Policajac s Petlovog Brda
"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat… i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.
*U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.
*Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.
*Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.
*Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.
*Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.
*Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.
*Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.
*Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare…
*Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan…
*David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.
*A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.
*Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.
*Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.
*Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit). Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prodavanje cigle
Old skul dorćolska fora za prikupljanje sredstava od slučajnih prolaznika.
Veče je, bezbrižno se spuštaš Zmaj Jovinom, kad ispred tebe izleće klinac, 10-12 godina plafon, i pita te da li bi kupio ciglu koju drži pred tobom u rukama. Pogledaš malog musavog prcvoljka, nasmeješ se i prošišaš pored njega, dok te on, za svaki slučaj, još jednom pita: "Da li ste sigurni?" Nakon što to uz osmeh još jednom potvrdiš, iz okolnih štekova izlazi nekoliko manje naivnih lokalnih baraba koje ti prethodno pomenutu ciglu daruju besplatno – u vugla.
Sledeći put daješ klincu 50 đunti i brišeš, blago ubrzanim korakom, dok prolaznici sa funjarskim osmehom gledaju u drečavo narandžasti kvadar u tvojim rukama. Izbijaš na Cara Dušana, kad na tebe naleće entuzijastična devojka sa šarenim čestitkama u rukama:
– E, ćao, hoćeš da kupiš čestitku, skupljamo novac za decu iz Zbojštice!
– Hoćeš ti da kupiš ciglu?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Posle gimnazije si niko i nista
Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.
Lik1:Sta si upisao?
Lik2:Tehnicku skolu,smer METALOGLODAC.Ti?
Lik1:Gimnaziju,drusteveno-jezicki smer.
Lik:Ko te to prevario,pa sa tom skolom si niko i nista.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Šta ga bockaš, mrtvo je!
Doskočica upućena gostu na slavi koji nikako da se odluči koje parče prasetine da transferuje u svoj tanjir, već neodlučno prebira viljuškom po ovalu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Žmrćkanje
Veoma čudan zvuk kad vam uđe voda u obuvni predmet (patiku ili cipelu) u toku šetnje po kiši, ili nakon gaženja po nekoj bari ili sl.. važno da je voda tamo gde joj nije mesto i eto "radosti".
Ko ovo nije doživeo, nije ni živeo, a dosadno do zla Boga kad se desi.. žmrć žmrć i cela ulica se okreće.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2011-01-09
– Svi prodaju kišobrane za sunce, jedino ih ja prodajem za hlad!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Oči boje duge
Ovu pesmu je teško definisati. Njen uticaj na muzičku scenu SRJ-a je bio influentan, kao i pesma "Born to be wild" od Steppenwolf-a na rock scenu šezdesetih i sedamdesetih.
Ova pesma se puštala na svim mestima i žurkama tokom 90-tih. Verovatno je smorila i boga i narod, ali ma koliko to mnogi ne želeli – ipak znaju tekst napamet.
Valja napomenuti da je ovu divnu vokalno-instrumentalnu sagu o nezaboravljenoj i neprežaljenoj ljubavi napisao srpski Lennon – Dr. Iggy.
Postoje specijalna upustva koja su morala da se slede tokom žurki 90-ih godina:
1. Kada počne pesma, prvo sve ziljave pičke moraju onako oduševljeno, sa dozom melanholičnosti u sebi da kažu: "Jaaao! Kako volim ovu pesmu!"
2. Zatim se obilno svi podele na četiri grupe:
a) skup žiljavih pičaka koje sede u uglu i plaču bez razloga,
b) maksimum dva – tri para u stiskavcu koji su se tek smuvali (naravno riba plače, što od sreće što od tuge),
c) skup upasanih tipova koji sede na drugom kraju sobe i opako posmatraju situaciju,
d) grupa luzera koji jedu sendviče i piju koka kolu i diskutuju o Heros of Might and Magic.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Brijanje u reklami
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada…tada dolazi ribetina koja te ‘vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: ‘Goni se bre u kurac zakla’ se ko Misirac’ pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
Preuzeto sa http://vukajlija.com