– Znaš, Mile, šljivovica se pravi tako što dolazi do vrenja komine…

– Aham.

– Pa onda ide destilacija…

– Aham.

– Pa imaš, vidiš, ovaj kazan ovde…

– Rale, ja bih najradije u njem’ pliv’o, ako me razumeš, jebe mi se kako sve praviš.

-Ajd’ zovi onog svog Milića Vukašinovića na basket, zafaliće jedan.

-Misliš na Stefana Nikolu?

-Ma taj, isti kurac.

1. primer:

Lik ortacima: "Dolazi mi riba večeras, biće rke-koke!"

2. primer:

Ja (puštam Prodigy u kolima): "Pa kaže…"

Moja drugarica: "Jao znam ovu stvar, to je ona rke-koke, rke-koke!"

Ćale, idem na more sa ekipom!

-Sine, pičku si video, vojsku si služio… Radi šta hoćeš.

Aj, zdra’o!

Да зар је већ јутро ма могу још пет минута јеботе немам времена где ми је чарапа брус уф ала жуља ова жица пу мајко што сам на тебе наследила оволике али добро бар сам висока мршава ију на шта ми личи коса па добро није лоше а јебем ти маскару ко је измисли зар је могуће три дана раније а све ти па зар данас где су ми тампони само ми фали да се покида кончић шта би рекла докторка сигурно јој се то пре дешавало смотануша види је као да јој је први пут али не сигурно не би навикли су они на то где ми је телефон јао срце моје зашто ме није звао скотина једна ко зна с којом се ваљао синоћ али боли ме ја знам да он мене воли јао види ову ћурку шта је обукла како могу тако у црно да се облаче како им не досади сваки дан гледати наказу у огледалу а како је лепо јутро где је глупи аутобус ма идем пешке шта је то двадесет минута опуштено али поквариће ми се шишке ма сачекаћу како је ужасно бити матор надам се да ћу ја заувек остати оваква ваздуха бре мајсторе отварај задња како их није блам да вичу као да не знају да ће отворити увек отвори да а шта ако је стварно био с неком уу како лепе очи срце моје да си ми само на један дан мани се лудачо ти си заљубљена али шта фали ако ми се свиђа више њих у исто време све је то нормално ти га волиш воли и он тебе ма немој више размишљати здраво оштроконђо кучко проклета знам да си га са’ватала ономад види каква ти је коса заобиђи ме се нећу више ни да те гледам никад обећавам нећу да размишљам о њему не занима ме што су раскинули ја сам срећна али боли и даље боли боли зашто зашто е повадићу све шта ће ми деца икад бити потребна у животу али син са његовим очима ипак не али деца серу кењају урличу ма мислићу о томе после и сад овај разглаба о боли ме ћоше стилу облачења смарачу проклети како ме само погледао тог дана да да да.

Telefonski razgovor:

– Ćao, šta radiš?

– Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?

– Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.

– Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?

– Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.

– Onda ništa, ćao.

Imati šestoro dece ako se zovete Petar Petrović je relativno mnogo, a imati šestoro dece ako se zovete Ibrahim Idrizi je relativno malo.

Imati onu stvar od 22 cm ako se zovete Ivica Ivić je relativno mnogo, a ako se zovete Umbutu Ngoma, to je relativno malo.

Ako tip zaglavi na pustom ostrvu, u relativno je dobroj poziciji ako je s njim Eva Herzigova, dok je u relativno lošoj poziciji ako je tu George Michael.