Једина акција која преостаје у одређеном српском дијалогу, у случају жестоке психичке јебачине.
Јел’-ти-то-мене-јебеш? лепо упаковано, са културом. Па, чекај позу да променим, бар да ми удобно буде док ми пенетрираш по психи.
A: Е ‘де си Банѕов. Е тебра, паре добијаш за који дан, брате, није до мене. Знаш брате да ја нисам такав човек, знатчи, сплет околности, ситуација врло зајеб…
Б: Чек’, чек’, само час.
A: Аха?
Б: Променио сам позу, ај’ цепај.
A: Хм… А?
Б: Па не брате, да се наместим да ме не нажуља док стоички пенетрираш у мене. Очистио сам главу од мисли да и тебе не жуља, удри сад.
Preuzeto sa http://vukajlija.com