To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi…
– Alo bre, kad će moja pesma?
Muzika: Saće!
Posle sat vremena:
– A kad će moja pesma?
Muzika: Pa, svirali smo!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Došao Mujo na divlji zapad i postao strašan revolveraš. Svi su ga se bojali. Jednog dana dođe on u neki mali grad bijesan kao ris. Uđe Mujo u salun i priđe čovjeku sa zvjezdom.
– „Ko si ti?“
– „Šerif“
– „E, da nisi musliman, sad bih te odmah ubio.“
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Onaj što gleda porno film na skremblovanom kanalu i mastrubira.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi…
Eric Clayton – ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu
ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Човек, сврстан од стране заједнице у мањински део становништва због његових инфериорних говорничких могућности, и мањка рационалних објашњења због чега повремено уринира по свом филадендрону или облепљује шпајз постерима Исидоре Бјелице.
Епистемолошки, човек може постати чудан на три начина:
1) Утицај родитеља (Најчешће ако родитељи проводе време хасајући есиде и слушајући Пинк Флојд, притом занемаривши чињеницу да им дете сипа песак мачки у очи)
2) Утицај околине (Може варирати од паљења телевизора и аудио-визуелног искуства Лее Киш, до одлажења у Макси дисконт)
3) Утицај радног места (Рађење фејслифтинга Милићу Вукашиновићу, бити задужен да прочиташ библиографију Добрице Ћосића итд. итд.)
– Брате, нешто си ми чудан ових дана…
– Ћути брате, био попис, морао сам да премерим кухињу. Отад више ништа није исто.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nazove Suljo svog prijatelja Hasu i kaže mu da bi bilo dobro da naučiti španjolski, jer će mu tako lakše naći posao vani.
– „Može te podučavati moja žena Fata, ona zna ono osnovno.“
Nakon mjesec dana Suljo zove i pita Fatu kako im ide. Fata kaže da svaki dan rade isto. Zamoli on da mu da prijatelja na telefon i pita ga na španjolskom šta radi na satovima španjolskog. Na to će Haso:
– „KARAM BA.“
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Стандардна екипица окупљена на свима добро познатом месту, обично на стану код лика који сам живи. То што сам живи не значи да је увек сам него да ни са ким не дели кирију и трошкове, а успутних цимера има подоста и свима је дао да копирају кључ у случају да неко има паузу између предавања и вежби или је неком хитно потребан јебодром.
Свакодневно се окупљају да циркају вопса, пурњају вутру од локалног лердија, пуштају Жарета и Гоција и играју ПЕС. Комшије их мрзе, полиција им понаособ сваком напамет зна регистарски број личне карте и име оца. Али то њих не дотиче јер су превише пијани и надувани да би било чудно да их боли кита за нешто. Осим кад нестане Мерака, сканка и коју формацију да ставе код Олимпика из Марсеја и да ли Манданда треба да буде у првој постави.
– Комшија, опет ови џунглаши дивљају?
– Ма да, ево пустили Барабу од Жарета и Гоција. Морам признати да сам се навукао на рства, слушао сам је цео дан на Јутјубу.
– А да ми ипак зовемо полицију?
– Ма јок, прошли пут кад су дошли, ови их увукли унутра па их понапијали и напушили. Видео сам да је један од њих и до драгстора ишао по још пива.
– Ију, па како могу тако?!
– Не знам стварно, одох и ја, звали су ме вечерас на дружење, биће татабања!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bljesak, ideja, breinstorm nakon dugog perioda mraka. Trenutak mentalnog približavanja ostalima i hvatanja priključka sa njihovim idejama.
– Ajd’ dođi da mi pomogneš nešto, sama sam a treba mi muška ruka.
– Važi, dolazim. Šta da ponesem od alata?
– Ponesi pajser, pajseru.
– Šta će ti pajser? Aaaaa, kapiram, evo me odmah.
– Kukuriku, Kolumbo… Požuri.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kad se dvoje raziđu:
– Budale plaču, srećni nalaze drgu, a pametni imaju rezervu!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Iskusna pušačica koja svojim ritualom uspe da izazove kišu ejakulata.
Preuzeto sa http://vukajlija.com