Мала количина снега која се ухвати на вашој обући. Ако сте сељак. А ако нисте, само мислите да нисте. Преци вам се преврћу у гробу кад вас виде у тим ер максерицама и осталим креацијама модерног друштва.
Подигао се човек на две ноге и престао да кења поред дрвета. Не скроз, и даље му је лишће било најближе на том месту. А лишће је махом било употребљавано за брисање дупета. Руке су му биле мало закржљале, имао је две леве, док их мозак није прихватио. Почео онда човек да прави неки заклон од кише за жену и бројну дечицу. Тад нису знали шта је контрацепција. Морали су добро да се заврну рукави да би се нахранила толика гладна уста. Додуше нису још могли да заврну рукаве, касније су жене почеле да шију и да схватају ко је ту главни. Чим су мужу ојачале руке толико да њима може да комуницира, све је било у савршеном реду. Прави патријархат. Ал зато је муж ишао у лов, и радио све послове у шуми, женино је било само да причува децу и да им спреми нешто да поједу. Отишао муж један дан у лов, направио ново копље, кад испред њега велики дивљи вепар. Није знао шта је, али је знао да је за јело, видео слику у пећини, кад га је тата тамо водио као малог. Шикне он оно копље, убије га на место, звиждукне, дођу његови саплеменици и одвуку тело до насеља. Како ће, шта ће, распоре ти они оног вепра. Кад из њега изађу прасићи. Курац, није вепар, но крмача, још увек нису добро знали да процене пол. Би ово први царски рез у исторји. Разбацаше се они прасићи по дворишту, кренуше деца да их јуре и да се играју са њима. Поглавица схватио да може то добро да се искористи. Нареди својим подређенима да им направе неки примитивни обор и да их сместе тамо. Припитомише они ове прасиће, изгубише они оне кљове и смеђу длаку, постадоше бре праве свиње. Ухвати човек једну највећу да закоље, не зна како ће. Нема струју да је успава. Узе онај камени нож и пререза јој гркљан. Некако га је узбудио тај звук, а и цело племе се моментално окупи. Већаше, већаше и извећаше. Да се свиња ошури, распори и очисти. Бацише они кожу са стране. Једна жена би докона и проши ону кожу, обликова је према стопалу свог мужа, знала је добро тај облик, стално ју је шутирао. Остави она ту креацију да се осуши. Сутрадан муж узе оно, обу и изађе међу народ. Био је толко зајебан да су одма` њега прогласили за поглавицу уместо поглавице. Ето, тако ти настаде опанак.
– Шоми брате како је напољу? Има ли снега?
– Мало. За опанак.
– Какав си љаксе матори, каки бре опанак, шта ти је то!
– Немаш ти појма брате, немаш појма. Него дај то пиво!
Preuzeto sa http://vukajlija.com