Vređanje nečega prema čemu se sagovornik ophodi kao prema božanstvu tj. onoga što sagovornik preterano uzdiže. Ironija, koja bi trebalo da stavi do znanja određenoj osobi da preteruje u obažavanju nečega i da joj se suptilno napomene da je debil.
(U originalnom značenju: blasfemija – bogohuljenje, obesvećivanje.)
-Brate, jesi primetio kako su tekstovi EKV-a prepuni dubine, simbola i metafora? Toliko su mistični da ne može svako da ih shvati.
-Da bre, da. U njima je skirvena tajna večnog života i postojanja Atlantide. Zapravo, ja ne vidim zašto bih tumačio njihove tekstove, a ne tekstove pesama Haustora, Željka Joksimovića ili Mitra Mirića.
-Kako te nije sramota?! Je l znaš ti šta pričaš? Si normalan? Nemaš ti pojma o muzici i poeziji!
-Izvini. Jebiga, ja pa stalno blasfemišem…
………………………………………………………….
-Koj kurac više smarate sa Zoranom Đinđićem? Svaku reč i delo mu dižete u nebesa. A zapravo, da ga nisu ubi…
-SPALITE GA NA LOMAČI!!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com