Све смеће шаљу у Србију.

"Made in Taiwan"

Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"

Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"

Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,’oces sa mnom?"

Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"

Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"

Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"

Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Која zgrada?Koја grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"

-Poštovanje kolega!

-Ništa manje kolega, ništa manje…

– Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne?

– Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila)

– Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana)

– Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa)

– Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva)

– Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će…ko?)

– Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo)

– Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč’ u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana))

– Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga)

– Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument.

– Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe)

– Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre.

– Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao…)

I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.

Za slobodu…? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.

P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže…"

Sin: Ćale, odoh, vraćam se za par sati.

Ćale: Gde ćeš?

Sin: Idem da izblejim sa Đoletom.

Ćale: Sine, ovako da te pitam. Da nije taj tvoj Đole buljaš?

Sin: Pobogu, ćale, šta ti pada na pamet! Pa znaš Đoleta 10 godina… A i ima ribu!

Ćale: Ništa, sine, samo pazi. To što on ima curu danas ne znači ama baš ništa…

***

Sin: Odoh kevo!

Keva: Gde ćeš sine?

Sin: Kod profesora Jovića, na privatni čas…

Keva: E, sine dođi nešto… Slušaj, jako pazi, sve mi se nešto čini da je on… peder.

Sin: E, daj, kevo, čovek je oženjen!

Keva: Uf, to danas ništa ne znači…

Sin: Pa ima i decu!

Keva: Pa dobro. Možda ga rodbina naterala da izrodi da se ne raširi bruka.

***

Sin: Ćale, kevo odoh na vožnju!

Ćale: E, sine, nešto tvoja majka i ja baš razmišljamo, da taj tvoj instruktor nije slučajno…

Sin: Jeste peder, prošlog puta me je baš lepo naguzio, a znate šta, onda sam i ja njega. Nismo imali ni vremena da skoknemo po kondome, tako da sam sada posle časa rešio da odem da se testiram na sidu i sifilis. Stižem kući na ručak čim završim!

Nije ovo ništa novo jer je opičeni, dlakavi i mišićavi Švajcarac bugarskog porekla (Fric Cviki) još tridesetih godina prošlog veka izračunao da Vasioni jednostavno nedostaje 75% materijalnog korpusa da bi bila … šta? … pa Vasiona. Da ste Cvikija pitali šta je onda ovo što zovemo Vasionom ako 75% nje to nije, verovatno bi odgovorio "obično napuvano iskričavo govno koje će se pumpati i rasti zauvek", i naravno nastavio bi da radi sklekove na jednoj ruci. Ako bi tražili dodatna objašnjenja samo bi rizikovali da dobijete batine i to bez objašnjenja.

Ima jedna, opet ne tako utešna, računica po kojoj je broj svetova beskonačan. Međutim, broj naseljenih svetova je daleko manji, a broj svetova naseljenih razumnim životom još manji, što sve cima na zaključak da je broj ovakvih svetova ipak konačan. Rezultat deljenja bilo kog konačnog broja sa beskonačnim je toliko blizu ničega da se postavlja pitanje da li uopšte postojimo ili je Vasiona smo mlohavi kurac u nečijoj VEP pumpi? A vlasnik pumpe pumpa li pumpa do beznadežno neizvesne i verovatno kratkotrajne erekcije. Njegov cilj je dostizanje stepena inflacije dok se ne desi Veliko cepanje – totalno deflorisanje materije.

Ipak, postoji malo verovatna ali bezgranično zanimljiva i umirujuće neizvesna mogućnost da je tamna energija neuhvatljiva i nevidljiva samo zbog toga što ona i nije deo naše Vasione već neka teško zamisliva vanvaseljenska usisavajuća pička materina koja funkcioniše po principu VEP pumpi za ekspandiranje malih kurčevitih i vatrometastih Vasiona.