Једно од оних питања које утиче на стабилност вашег нервног система. Испрва га не схватате озбиљно, млади сте, није вам време…али, како старите, ово питање поприма другачију ноту и више вам (ако вам је икада и било) није занимљиво. Диже вам се коса сваки пут кад га чујете и имате огромну жељу да опаучите сваког ко га изговара.
Нисте спремни. Незрели сте. Или можда нисте пронашли љубав свог живота. Можда вас је јуче баш "сродна" душа оставила и не знате сада ни шта ћете ни како – а они и даље постављају ТО питање! Не престају и не престају! Врше притисак! Питања и питања целога живота.
Још немате три године, а они почели – "Имаш ли девојку/момка у вртићу?"
Крећеш у школу – "Какав си ђак? Јеси одличан? Ниси?"
Друга година факса – "Јеси дао све испите у року?"
Последња година факса – "Колико ти је остало до краја?"
А онда…
– "Јеси нашао посао?"
– "Је л’ тражиш посао?"
– "Ти још тражиш посао?"
и, наравно, – "А кад ћемо да те удајемо/женимо?" И уз то често шлаг – "Па, време ти је! Шта се буниш?!"
Аман више!
Види овако. Мувајте се. Положите испите. Завршите факс. Тражите посао. Радите. Удајте се. Жените се. Рађајте децу. И разводите. И оставите друге да ЖИВЕ!
Preuzeto sa http://vukajlija.com