E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima… Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad… A gledaj Kiša. Dobro, ‘ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš…

– I, možete li nam za kraj ovog intervjua reći šta smatrate svojom najvećom vrlinom, a šta najvećom manom?

– Pa sad, malo je nezahvalno govoriti o svojim vrlinama, ali ako već insistirate, za sebe mogu reći da sam pre svega iskrena, poštena, odgovorna, alturista…

– Hteli ste reći altruista?

– Aha. Takođe sam i plemenita, učestvovala sam u mnogim humanitarnim akcijama…

– Lepo. A imate li neku manu?

– Pa, umem ponekad da budem malo tvrdoglava.

Порно деда мраз:

"Тако је, лижи деди курац, лижи"

Неки домаћи снимљен у Доминиканској републици, сцена где црнац прца у таксију неку нашу плаву бичарку:

"Тако ти је то кад немаш пара за такси, па мораш да се караш."

-А у курац, нећу ни да дркам, одох у манастир!

– Pasa Miraš… Učestvujem u žalost.

– Pasa, moj dobri Miraš… Eee, šta ćeš…

– Pivo bi jedno, ako ima ledno?

– Stidi se guzice kad obraza nemaš, tvoj je red da platiš!

– A ti reče što ćeš pa ja mislio da me pitaš što ću da popijem…

* * * * * * * * * * * * *

– Ne ponesoh kupaći a tako bi se rado u vodu bačio!

– Nisam ga ni ja ponio ali ću se okupat pa ko osta, osta!

– Kako ćeš u bokserice, zar te nije sramota?

– Obraz mi ne smeta ni gologuz, a ne u bokserice. Što, da mi ti silni ljudi na plaži ne zamjere?

Предност его зида јесте да ће клијент увијек лакше да се лати новчаника и потегне за парама када примјети тај зид космичких размјера егоизма.

-Kada jednom uđemo u EU, podići će se standard i naši zakoni će se prilagoditi evropskim.

-A kada ćemo ući?

-Kad podignemo standard i prilagodimo zakone evropskim.

– Daj bre jedan listić meni, da vidiš kakav sam sretnik!

– Šta ćeš opet kao prošli put? Mene, babu, dedu, tatu, mamu i sestru da okačiš?