Temperatura sa kojom ‘oćeš-nećeš moraš sutra na posao.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Okrenu se i ode
Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.
– I tako ja izduvam 300 kinti kad je palo crno. Iznervira se k’o haški sudija kad mu pomenu Šešelja. A pored mene lik osta’ bez 40 soma.
– Au! Jebote! Taj mora da je bar stolicu razbio.
– Jok! Lik samo zapali cigaru, okrenu se i ode.
————————————————————————————————–
– Istovaramo ćale i ja juče iz kamiona novo centralno grejanje. Teško k’o đavo. Krene ono da klizi sa prikolice, malo fali da nam odseče noge kad uleti neki lik podiže sve i spusti pored.
– Izvuk’o vas čovek. Jesi ga bar častio pivom?
– Hteo, ali nisam ni stigao. Istovari čovek, okrenu se i ode.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Srednji prst
Prst koji je svoje konačno značenje dobio još u davna vremena, kada je prvi muškarac stavio burmu na domali prst i glasno rekao – do kurca.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Čuva malu decu
Vrhunski stepen kvaliteta tehničkih uređaja. Može da radi sve što mogu ostale džidža – bidže i još mnogo više.
– E brate vidi što sam kupio fon. Ima kameru, mož’ na net, ima pun kurac memorije, snima, nema šta ne može. Može i da čuva malu decu bre!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Razgovaraćemo posle
Rečenica kojom vam roditelji stavljaju do znanja da će vas oguliti od batina kada budete sami.
Sin: Tata, polomio sam babin prozor…
Tata: Dobro sine, razgovaraćemo posle, kada odu gosti.
Sin: Jel’ da uberem prut ili ćeš kaišem da me razgovaraš?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Proleter
Vredan baja koga je muka naterala da crnči u firmi 5 dana nedeljno, a šestog da radi. Njega bole brige ko je na vlasti, ko mu upravlja zemljom, šta je uradio Partizan u Ligi Evrope ili koliko će mu u ponedeljak poskupeti hleb-pljuge-kafa ili čorba za auto, jer on uvek sipa za crvenu. Nema ni ženu ni decu, a i koji će mu đavo, iskreno. Sam je sebi dovoljan.
Kad ima – troši, kad nema – ćuti. Kad jebe – JEME, kad pije – plaća za sve. “Ne dugujem nikom ništa, samo dušu Bogu“ (Savo Radusinović) je njegova mantra i gajdns za život.
Ma kulijana od čoveka. Al’ ne zameraj mu se ni pod razno.
Vikendom ode u gostionu, našika se i pravi haos.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bugarska škola
Bugari su oduvek bili poznati u svetu po svojoj lojalnosti, časti i poštenju tako da se već par vekova unazad u svim poznatijim priručnicima fer pleja globalno odomaćio termin takozvane bugarske škole.
Princip je jednostavan: čim okreneš glavu bugarin ti mune nož u leđa.
Tada se smatra kulturnim gestom osloviti dotičnog praktikanta bugarske tehnike Bugarinom.
Klasičan primer bugarske škole je recimo u klinačko-džukačko-uličnom basketu bez pravila, kada izvedete loptu ispod koša i odmah poentirate zicer, izvođenje slobodnog udarca pre nekog fiktivnog vremena predviđenog za nepostojeći zvižduk imaginarnog sudije u fudbalu, dupli servis dok protivnik vezuje pertle u stonom tenisu, trpanje ćevapa u tanjir za ručkom kako bi ti uzeo najviše, guranje i preskakanje mesta u redu (ovo su srbi posebno uvežbali), uvaljivanje felerične robe, naročito prijateljima itd.
—
Bugarin i ti kupite čokoladu na kiosku. Ti plaćaš, daješ čokoladu Bugarinu i čekaš kusur. Okrećeš se prema Bugarinu i vidiš da je strpao celu čokoladu u usta, sa sve folijom. Tada je sasvim dozovoljeno reći:
‘E jebote, ne mogu da verujem koji si Bugarin.’
Preuzeto sa http://vukajlija.com