Назив за јако алкохолно пиће, које поред физичког бола, на тренутак неутралише и онај много тежи.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Назив за јако алкохолно пиће, које поред физичког бола, на тренутак неутралише и онај много тежи.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.
Kod babe, koja je bila sprečena da dođe:
-I bilo ih je puno, sve komšije i skoro svi iz familije bili, čak i baba Živoslava, i celo njegovo drustvo došlo, pa svi lepi i mladi, igrali, pevali, baš je lepo bilo. Šteta što nisi mogla da dođeš. (A u suštini boli nekog tuki što baba nije mogla da dođe. Jedna baba manje-više, zar je bitno) E, a da si videla onog malog Marka, sina Pere obućara, znaš kakav je, k’o lutka mali, pa raskopčao košulju kao neki zavodnik iskusni, pa je pevao sa pevačicom, peo se na sto, razbijao čaše, duša od deteta, baš je bio veseo.
-Ne, baba, bio je mrtav pijan.
-Iju, šta pričaš to, ne lupetaj gluposti. Baš je bio veseo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Individua suprotnog pola koja predstavlja savršenog kandidata za zasnivanje socioekonomske zajednice braka i porodice.
Uglavnom podrazumeva osobu sa rešenim stambenim pitanjem, dobrim i sigurnim radnim mestom i/ili privatnim biznisom, po mogućstvu sa dobrim izgledima za veliko nasledstvo. U složenijim slučajevima, značajnu ulogu igra i pedigre, tj priliku čini i to da je "fino dete" iz "dobre kuće".
Kriterijum za priliku je na Balkanu uglavnom materijalne prirode, mada donekle ulogu igraju i godine i, ređe, potencijalno genetsko nasleđe koje pojedinac nosi.
Ih, sine, pa vidi ga kakav je – 32 godine, magistrirao,ima svoju firmu, svoj stan, svoja kola, kuću na moru, jedinac, šta da ti kažem, prava prilika!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Osnovno pravilo preživljavanja na selima južne i jugoistočne Srbije.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
– Sine, drogiraš li se ti?
– Ne, odakle ti to?
– Rekla mi ptičica.
– Ti pričaš s pticama, a ja se kao drogiram!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Lice koje se školuje da zaobilazi zakon.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kako se zove plavuša koja se ne prostituiše?
Nezaposlena.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Rečenica koja se izgovara kao dokaz da nečije predskazivačko-proročke sposobnosti i ostale psihičke i fizičke mogućnosti nisu za bacanje. Elem, poenta je da osoba koja izgovori rečenicu po ko zna koji put ne može da obavi nešto što je rekla da će završiti za tren. Problem se produbljuje time što to toj osobi nije prvi put, već da u pogrešnoj proceni situacije i neverovatnoj brzini kojom joj reči izlaze iz usta (bez i nanosekunde razmišljanja) postavlja rekord u davanju nepromišljenih izjava.
Lik 1: "Pa, dobro prijatelju, pa reče li ti da će Liverpul da pobedi i da će da prođu dalje".
Lik 2: "Jbg. brate, malkice sam pogrešio. Šta da se radi, svako ponekad promaši…"
Lik 1: "Ponekad???!!! Pa, ti čoveče mora da me tripuješ, pa do sada si non-stop promašivao, ne sećam se da si ikada pogodio nešto. Čak si rekao da će Mančester da bude odvaljen, a oni prošli dalje".
Lik 2: "Ali, u takvom razvoju događaja garantujem da će Čelzi da osvoji Ligu šampiona".
Lik 1: "I kako si došao do tog zaključka? Kako znaš da će da bude tako?"
Lik 2: "Prijatelju, i pokvaren sat dvaput dnevno pokazuje tačno vreme".
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pravilno pročitan naziv pića sa etikete. Neki ga još uvek pogrešno nazivaju i vinjak. Inače omiljeno piće starijih generacija poznatih pod imenom "jagnjeće brigade". Prvo par vinjačića, pa da ručamo, pa par pilsića i na kraju sklapamo posao.
Proizvodi se po posebnoj tehnologiji u specijalno proizvedenim kadama širom Srbije. Uzmete nešto etil-alkohola, nešto veštačke boje.Piće nikako ne sme odležati u buretu. Pogotovo ne hrastovom. To bi mu samo ubilo ukus. Na kraju se dodaje poseban sastojak: Voda, česmovača najčešće. Ovaj sastojak utiče najviše na kvalitet ovog pića.
Ime Rubin je dobilo po tome što sutra dan ne biste žalili ni jedan ceo rubin samo da vas prođe mamurluk.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Сутоморе.
Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.
Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:
– Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?
Е, јебига.
Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.
– Наравно…
Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено… ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.
Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.
Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.
Јебаћеш, не звао се ти Ратко.
Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш… док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.
Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.
Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.
– Јао… јеси ли добро?!
– Бојим се да нисам нашао шкољку…
– Ух, крвариш!
– Ма ништа, мало сам закачио неки каменчић…
– Јаоооо, па ти си и говно неко пронашао…
– Пронашао сам и ово…
– Морски краставац, видим.
– Личило је на шкољку.
– Јој… ево ти марамицу, среди се, а ми се видимо сутра, ја морам рано устати…
Preuzeto sa http://vukajlija.com