Otac: Daj po čitav dan tu sediš i gledaš tv, i ništa ne radiš, izađi malo, idi prošetaj?

Sunđer(sin): Nije istina, dans sam saznao da slavina u kupatilu kaplje na svakih 15 sekundi i da nam sat u dnevnoj sobi kasni 2 minuta u odnosu na sat u mojoj sobi. Pored toga saznao sam da se u Azerbejdžanu šargarepa prodaje po 20% većoj ceni.

– Znači opet su mi obračunali Infostan sto dinara više, odem da se žalim, a lik na šalteru kaže kako to nije njegov problem. Ej bre! Pa čiji je onda?! Moj?!

– Sedi, iskuliraj. Bez nervoze. Aj’ blago drugu tvom pokaži ti meni na ovoj lutki gde te je čika dodirivao.

– Jeb’ se.

***

– Hoću da se žalim na jednog autora zbog uvrede i tražim promptni ban!

– Šta je napisao?

– Napisao je da sam nedojebani klinac i da su mi posteri infantilni.

– Evo ti lutka pa obeleži mesto na kojem te je dodirivao.

☺/

/▌

/

– Vi ste svi neozbiljni.

– Daj mi fon na sekund da okrenem kevu, ti imaš te neke minute.

– E, aj kasnije, sad sam ubacio švalerku.

Dođoh danas s njive i pravac u kupatilo da se operem, kad voda ‘ladna, bojler crk’o. Tako iznervirana i prljava odem do kujne da ispečem par jaja na jedinoj ringli koja radi. Jes’, malo sutra… I ona riknula. Iznervirana palim TV da skrenem misli sa ovog zla koje me snašlo, kad posle 5 minuta poče slika da crveni, bole oči, mozak curi. Ustanem, rekoh zvaću majstora kad cvrc! , ono govno od telefona počelo da krči. I tu već pred nervnim slomom palim kasetofon da slušam Krajišnike, da me vrate u život.. i krenem da stavim novu kasetu, a vratanca se zaglavila. Slom živaca.