-Karamehmetović Siniša?

-Tu sam, razredna.

-Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole.

-Dabogda vam deca slepce vodila!

-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je.

-Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu?

-Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe

-Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata.

-Pa, uf, ne smeta meni, mislim…

-Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode!

-U jebem ti kolje!

-Ам’ре, кеца с’ опет доб’јо на писм’ном.

-Што, уч’тељ’це?

-Вид’ш ба кол’ко си самоглоосниика прог’т’о, ниђе нис’ апостроф став’јо.

-Наг’таш ми се свршот’не кујо.

Taze si prebacio fotke sa digitalca, listaš da vidiš šta si interesantno uslikao, kad ono, na ovoj ti veliko dupe, na sledećoj izgledaš grbavo, na sledećoj te blic napravio na vampira-karakondžulu, na sledećoj žmuriš, sledeća mutna iako imaš mirnu ruku k’o Jasna Šekarić, na svakoj drugoj ti autofokus autofokusirao akne koje nisi ni znao da imaš… Ni jedna slika na kojoj ličiš na sebe, a kamo li da izgledaš „reprezentativno“.

Dok smo bili ograničeni na 36, od njih je u najgorem slučaju moralo da uspe bar 20, a sada nam ni fotošop nije dovoljan da izbaci akne iz prvog plana i napravi lepe uspomene, a mi škljocamo i škljocamo.

Filozofsko pitanje: Ko je ovde idiot?

Uvek izloženi najnoviji modeli Mercedesa, Audija, BMW-a, Lexusa, Porschea, a neretko se nađe i Ferari.