Скуп прежваканих тема које се сваки пут изнова и изнова активирају при блеји са одређеном екипом. Иако су смориле након другог пута, услед доколице и мањка креативности враћамо се на исте. Најчешће су то интерни фазони, ваљање у блату на Калишу са е промила алкохола у крви, пеглирање са источне капије по случајним пролазницима са Коњарника и форхенд-бекхенд шамар од локалне препичке након што сте јој јасно изложили да сте Ципирипи и да бисте је исцепали као основац уџбеник из географије на крају године. У суштини, све оно детаљно обрађено, испитано и конзервирано тако да се сачува од заборава.
1 – Матори, дај тог вопса више, осуши ми се грло.
2 – Ево брате, него кад смо већ код вопса је л’ се сећаш кад смо ономад певали „Не волим те Алија“ у сред муслиманског дела Сарајева, након што смо избачени из кафане, а таксиста нас избацио код Башчаршије. Јеботе, кад нас тад неко није оверио калашем у вуглу никад неће. Можда нас онај матори Бог погледао тада, у супротном бисмо мирисали траву из корена.
1 – Не верујем у Бога, брате, мени је то тотално лејм прича, шта је он као, баја који седи горе и дрка џијаџојце, то јест’ нас, јес боли га рац, пре би узео и цепао пес, или у најмању руку Оперејшн флешпоинт.
2 – Ма шта ти знаш? Докажи да не постоји.
1 – Оћу боле ме курци, докажи ти да постоји. Невин је док се не докаже супротно, то јест нема га док не докаже да га има.
2 – То већ звучи мало болесно.
1 – Кад смо већ код болести, они луди Корејанци, имају пун курац нуклеарки. Шта би ти радио да почне напад?
2 – Глупог ли питања, сакрио бих се у фрижидер, јебига има дебеле металне зидове, заштитио би ме у доброј мери од радијације. Шта да радим кад нисам Жидов па да имам сопствено склониште.
1 – Кад смо већ код њих, одакле, бре, њима толико лове?
3 – А да вас двојица мало промените плочу, константно сте на рипиту, слушам овај разговор цирка 5000 пута, Марина Туцаковић вам није равна. А о Ђоки Давиду да не причамо.
Preuzeto sa http://vukajlija.com