Јефтин епитаф оцу!
Ово такође може бити схваћено као породична несрећа проузроквана лошим понашањем и делима сина који тек треба да се докаже као човек!
Отац: Јел се сад долази кући? Ди су новци из запећка?
Син: Био сам код Мите на картању, а новаца нема све сам спичко!
Отац: Сву уштеђевину си прокоцко?
Син: И коње, голубарник, штале, јарце све …
Отац: Е сад си ми га мето за живота!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ukras fotografije svake generacije maturanata.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Oba para dugačkih gaća na konopcu za sušenje veša.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Узвик при пишању по сиротињи тј. пуњењу бораније. Нешто као опааааа, само што ово не може да се изговори у било којој ситуацији. Само у моментима апсолутне и тоталне доминације, иживљавања и понижења. Може се поливати урином или спермом, у зависности од случаја.
*гледање НБА утакмице*
– Шта раде ови Лејкерси… Види га Кобишка кол’ко се издркава! Ма не дај ником бре, ма шутни тројку из окрета! МА ДА, БРЕ! ПОЛИВАЈ ЧОБАНЕ ИЗ МАЈАМИЈА! ПОЛИВАААЈ!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Obavljati posao sa neviđenom lakoćom, bez preteranog uzbuđivanja i cimanja. Odstraniti sve suvišne pokrete, ponašati se krajnje profesionalno, ali u isto vreme i ležerno. Takođe ovim načinom rada ili vršenja svojih dužnosti, stavljate ljudima do znanja da ste majstor svog zanata.
-Jebo majku ovaj Bekele, pa beži im preko sto metara.
-Pusti ga u kurac, dok su ovi trčali kao klinci za medalje, on je za život. Ne mogu ga pobediti, pa da ga Torkinsen kopljem gađa. Vidiš da trči na leru, šta će tek biti ako odluči da premota!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Krajnji stepen posvećene zabrinutosti i posesivnog čuvanja dragocenosti koje je homo sapiens u stanju da ispolji. Briga vođena instinktivnom gadošću pri pomisli o ulasku štrokavih kurčeva nadničara međ’ bedra jedre osamnaestogodišnje kćerke jedinice, alabaster belog tena, sa par kilograma viška kao u renesansne lepotice, čuvane kao krunski dragulj u posedu umiruće engleske grofice, u strahu skrivane k’o novčanica od 100 maraka 1993. godine, i pored toga što je ta ista kćerka pretumbavajući kurčeve istestirala više amortizera Golfa dvojke nego omanja agencija za tehnički pregled vozila, stekla veći radni staž u jahanju nego čitava Družina prstena u pohodu na Mordor, i vlaženjem na rumene momke sa lokalne pilane prosula više ulja na platnu svojih skupocenih pamučnih gaćica nego svi majstori italijanske renesansne škole slikanja.
Možeš ti preldžiju odvesti u VIP ložu milanske opere, on će na slušalicama svoje Nokije pustiti Žareta i Gocija, umesto tragičnog prizora kad Romeo umire na operskoj sceni, on će gledati u njemu najbliže dekoltirane sise buržujske milfače. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što je čoveku u krvi niko nije uspeo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.
– Tata, vidi kakocam lepa! Vidi kakocam sratka! Da, da.
– Ženo, batali da pomeraš to dete kao lutku. I ne pričaj tako, znaš da me plašiš.
—-
– Je li se to ona upravo usrala kao neman?
– Jesam nego sta sam! Malo sam se ukakala…
– Ženo, pričaj normalno, koj…
– I upiskila sam se!
– Odo ja sad u kafanu pa na kurvu.
– Nemoj da ti jebem mater!
– A znači više nisi beba, jebem te usta!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pitanje kupca u butiku, nakon što je probao određenu količinu stvari, zaključio da ako kupi bilo šta od toga, da će gladovati narednih mjesec dana, i sad smišlja pristojan način na koji bi mogao da se izgubi.
Kupac: Kako mi stoje ove pantalone?
Prodavac: Odlično, ja sam sebi baš prekjuče kupio/la iste takve, baš su udobne, peru se same od sebe i izgledate 30 kila mršavije u njima.
Kupac: Da, da.. Mislim da ću da ih uzmem, kao i ove majice koja sam probao/la..
Prodavac: Da vam spakujem?
Kupac: Ne, nemojte odmah, nemam baš tu novca.. E, a do kad vi radite danas?
Prodavac: Do 7.
Kupac: E, odlično! Hvala.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nezaobilazni par, Stanlio i Olio skoro svake škole u Srbiji, PEdagog i PSIholog. Zanimljivo da bi ih većina škola koje ih imaju u popisu inventara rado dala na poklon, ali slabo nešto ide. Osnovna funkcija im je sedenje u kancelariji i smišljanje smicalica u cilju komplikovanja vaspitno-obrazovnog procesa. Povremeno i popričaju sa nekim delinkventom i totalno ga smore, verovatno se nadajući da će taj sve učiniti kako ne bi ponovo došao kod njih na novu turu smaranja.
– Pa kako da vršiš nuždu kroz prozor, ti si mnogo dobar. Jel’ tako da to više nećeš da radiš?
– (zbunjeno) Jeste.
– Eto, problem rešen!
Preuzeto sa http://vukajlija.com