Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.
– Mama, tata, znate mog druga Dimu?
– Onog pedera?
– E, da…pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug.
– Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas.
– Tata, ovaj…Dima i ja se volimo.
– Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk?
– U načelu.
——————————————————————————————————-
– U načelu, vaš sin je retardiran.
– Zar ne mislite da su to malo prejake reči?
– Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva.
– Je l Leonid sa ili bez brkova?
– Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom.
——————————————————————————————————
– Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti.
– Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju.
– Mama gde je tata?
– Tata je pogino, zlato.
– Kako to?
– Pa strado. Aj idi igraj se.
– JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU?
– U načelu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com