И то не било који трактор, него онај наш, ИМТ 539, без кабине. Човек челичног срца и титанијумских муда. Боли га курац што Мађарска нема море, оно јес, немамо га ни ми, али то је сад мање битно. Емоције су му непознат појам. Не би пустио сузу ни да му умре мајка. Чак је не би ни жалио. Био је суров још као ембрион, а у седмом месецу је већ почео да бесомучно и крвнички шутира кевину унутрашњост.
Што би Столе рек’о: „Јебан, па рођен“. Није заплакао ни кад је Титаник потонуо, а онај педер Џек угинуо. Увек скамењеног израза лица и леденог погледа, мешавина Федереровог исказивања емоција на мечевима и Мурињове фаце кад је напуштао Порто. Једноставно, лик коме шиште јаја за све остало, битно му је само његово дупе и лична корист. А опет, никад не скрива своје намере и своје дупебрижништво, сурово је искрен.
Укратко, један од оних који најбоље прођу у животу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com