Мистерија над мистеријама за 10-годишњег клинца.
У акционом филму „Разбијач“ са Сталонеом, Веслијем Снајпсом и Сандром Булок, главног јунака Џона Спартана одмрзавају након неколико деценија снежне робије не би ли ухватио помахниталог и изблајханог Блејда. Џон се буди у свету који се потпуно разликује од оног који га је поспремио у замрзивач као да је у питању прасица која ни октобар није дочекала.
У том су свету сви насмејани и весели попут хипика, иако нико живи не дува, јер је мара забрањена. Баш као и алкохол и со. Тамо се ни не љубе. Нити се јебу. И што је најбитније – нема веце папира. Они користе ТРИ ШКОЉКЕ.
Након сваког гледања овог ремек-дела филмске уметности, моју балаву памет мучила је мистерија три шкољке. Данима је клиначка машта безуспешно покушавала да дочара смислену употребу шкољки у одржавању хигијене у области пркна. Та незамисливост терала је након пар дана на дизање руку од овог проблема.
До следећег емитовања…
(сва срећа, па извесна телевизија нема тенденцију вишеструког репризирања)
Сленговски потенцијал крије се у Сталонеовом одбијању да научи како се користе три шкољке и инаџијском коришћењу хартије, упркос подсмеху околине.
– Брате, ‘ес ти то откуц’о семинарски на куцаћој машини?
– Ћале ми куцао, нисам имао времена. А за њега ти је комп три шкољке, одбија да му приђе откад је поломио тастатуру у покушају куцања.
Preuzeto sa http://vukajlija.com