Ucviljena opajdara: Lepi Znojko ne ostavljaj me, kuvaću ti i peglaću radnička odela i noge ću ti u lavoru prati, na kolenima te molim, ne uskraćuj mi moćnog Znojčića…

-Lepi Znojko: Lepi Znojko te je izgustirao, tvoja breskvica mu više nije sočna, zbogom..

Ucviljena opajdara, pomirena sa sudbinom svojom odlazi u manastir svesna da takvog baju nikad više naći neće, dok Lepi Znojko prelazi na sledeću breskvicu.

1 – Добар дан, јесте ли заинтересовани…

2 – Не.

1 – Кажите ми шта вам треба.

2 – Ништа. У ствари, дупли Џек са ледом и кесица цимета ако имате.

1 – Господине, ово је Вумен Сикрет, имате мар…

2 – Ма немој ми рећи.

1 – кет доле низ улицу, 300 метара одавде.

2 – Немој ти мени 300 метара одавде, имаш ли то што сам ти тражио?

1 – Немамо, и бојим се да ћу бити принуђена да зовем обезбеђење ако не изађете из продавнице.

2 – Слободно, у ствари, немој, чекај. Имам још једно питање. Јебеш ли шта? Или је л’ те неко јебе, да формулишем тако, учтивије.

1 – Господин…

2 – А је ли, колико су ти ове танге са трегерима? И купује ли ико то?

1 – То су строго поверљиве информ…

2 – Ахам, а је л’ да ли би могла да их обучеш, да видим како стоје, да знам вреди ли их узимати за моју чиваву.

1 – А?

2 – Немој ти мени а, чивава лаје.

1 – Господине, зваћу об…

2 – А да, заборавих, ово је пљачка.

1 – Молим?!

2 – Шта молиш? Дај ми три велике кесе и…

1 – Ево, ево, уф, истрешћу вам целу касу.

2 – Немој да се трудиш, не требају ми паре.

1 – Него?

2 – Запакуј ми тридесет пари назувица и стотинак гаћа, од тога минимално 28 буду танге, и нек спектар боја буде што шири, 32 нек буду боксерице, не не не те, оне бабске ми требају.

1 – Али господине, немамо те бабске…

2 – Каква је бре ово радња? Ништа, онда скидај своје, оцртава ти се испод тих панталона да носиш ове што чувају и бубреге и јајнике, а богами и грло. Такође, као одштету, мораш да ми даш и нешто по свом избору. Али пази се ако ми се не свиди.

1 – Добро, добро, ево…

2 – Узгред, хоћеш жваку, остале су ми само две?

1 – Нека хвала…

2 – Погрешан одговор, сад се лагано сагни и приђи…

1 – Јоооој, мајко мила… Куд ја баш? Што не Миа, она ради у другој смени.

2 – Полако крени ка мени…

1 – Ево, ево.

2 – И без кукања.

1 – Добро, само полако, немојте се нервирати, све што кажете.

2 – А сад устани.

1 – Молим?

2 – Не узимај га…

1 – Јесте сигурни.

2 – Да.

1 – Стварно?

2 – Понудиш им курчине и не можеш да их одвратиш од идеје, о боже…

1 – Ево устајем.

2 – А сада погледај ка оном прозору…

1 – Гледам.

2 – У ствари немој да гледаш, нема тамо ничега.

1 – Не разумем.

2 – Спрдао сам те све време. Ова киша напољу, па сам ‘тео да се склоним на кратко. Ај здра’о.

– Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?

– Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K’o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.

– Majmune, mislila sam na nove minđuše.

– A, pa jebe mi se.

– …и шта је било после…?

– Па, ништа. Одвео сам је на гајбу и…

– …читао си јој Сартра, а…?

– Два пута од почетка до краја, трећи пут без предговора а четврти пут од задње стране па уназад…