Žikica Jovanović Tramvaj.
Nov, kupljen ove godine, tih k’o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!
Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.
Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.
Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru „dvojku“ ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.
I ajd’ sve to, al’ što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla – e to je već previše!
Preuzeto sa http://vukajlija.com