Kosmička pokretačka sila čije je delovanje najizraženije u saobraćaju u Srbiji. Sposobna da hipnotiše vozače i tera ih da ulaze u suprotnu traku, obilaze kolonu vozila, da se penju po trotoarima i voze po stotinak metara da bi skrenuli desno, jer su videli uslovnu strelicu. Još jedan od načina da zajebeš sistem i iskoristiš sve što ti život pruža. Ako i nema uslova, stvoriš ih sam.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Чачанска урбана легенда о добрим бековима који су потекли из КК Борац или КК Железничар, још је Крешо ономад говорио да му дате бека из Чачка и центра из лепе наше Далмације и три грабова пања и он ће освојити првенство Југославије, али оне праве.

Све је почело од неуморних неимара који су покарај свете реке Мораве, у овом случају западне, пази подвлачим, саградили халу која важи за једну од најнесигурнијих за гостујући тим, уз константу репресију чачанских шутера који убацују лопту у кош као у кацу. Многи су долазили да умоче руку у Мораву, чак је и Човке, случајно, узео Борац за своју филијалу, да покуша свог патуљка да умаче у Мораву, као они Грци у својим митовима, али мало је омануо, изгледа да је сина држао за руке док га је умакао у воду и испаде да се његова игра своди на трчање и ништа више. Но, када ни то није помогло он је покушао да умочи своју главу у Мораву, али не иде па не иде, то је очигледно само криминалцу Желимиру успело.

Још се прича да је Радмило Мишовић приликом скок шута био 3- 4 секунде у ваздуху, противник пада, а Радмило сипа ко за ограду. Колонада шутера је изгледа редовно умакала руку у Мораву и трпала на овим просторима, чак се говори да су неки тражили пелцер руке од појединаца.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Zvijezda vodilja svakog manijaka i silovatelja!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.

Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.

To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.

U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš…

Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.

Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće…

Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.

Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.

Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.

Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.

Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da „ima neka posla u bašči“, on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.

Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!

Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom…

Ne postoje dve iste ili slična,

svaka bašča je druga priča!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Vozač zglobnih autobusa.

Preuzeto sa http://vukajlija.com