Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.
fristajla, raka maka fon, ez a raka raka raka maka fon
fristajla, sata da dor, strit for da tapa ma don…raka raka raka raka
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Fristajla
Piše za pismene
7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.
– Džš, džš, džš, džš…
– Alo, seljačino, ‘ajde skini ta vrata ako možeš, za pismene piše vuci, a ti guraš k’o magarac.
————————
– Hej, zašto si skinuo gaće, ja sam došla samo na kafu? Iju, pa tebi se baš dig’o, da nećeš da me jebeš to?
– Ma jok, baš sam hteo da te impresioniram kako ću kitom da poobaram sabrana dela Dostojevskog sa police. Naravno da ću da te jebem, piše za pismene. :pokazuje na močugu:
– Ali, ja imam dečka, i ti to znaš…
– Imam i ja mozilu, pa kad zabaguje, ja uključim operu. Aj, nemoj da mi se femkaš tu, dođi na instalaciju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Preduzeće sa sufiksom -eks
Slično tendencijama u obrazovanju, i u biznisu je danas veoma važno da ime firme zvuči veoma moćno. Tako više nije dovoljno da ti se preduzeće zove „Kombinat“, ili „Drvopromet“, već mora da zazvuči nekako moćno. A šta je moćnije nego kada nasadiš na kraju naziva sufiks „eks“.
Interesantno je u tom smislu da kako je rastao broj firmi sa tim sufiksom, tako se uopšte u zemlji povećavao broj trange-frange preduzeća.
A: Maćori, hajde da smislimo neku prevaru!
B: Šta si mislio, brate?
A: Nemam pojma, moj ćale živi tamo u Pripizdini i šef je zemljoradničke zadruge. Kaže zadruga pukla, nema više ništa, samo neko đubrivo, koje ionako daju seljacima za dž. Pa ja nešto mislio da odemo tamo, osnujemo preduzeće za posredovanje u restruktuiranju i prodajemo to đubrivo…
B: Brate, sve kul, samo što bi seljaci kupovali od nas, kad ionako mogu da dobiju za džabe!?
A: Pa, maćori, budi kreativan. Možemo da kažemo da donosimo unapređenje kvaliteta rada, kompjuterizovanu proveru kvaliteta i prisustva aflatoksina, pa ponesemo šatro naša dva laptopa, nešto malo čukamo i onda prodamo…
B: Opako matori. Kako da nazovemo preduzeće…
A: Kontam nešto… „Đubreks“
B: Do jaja!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kreneš tako
Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.
Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.
Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.
Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma… Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna… Staješ.
Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.
RTS 1:
– Dobro veče, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Srbije, moje ime je Petra Cvijić. Trenutno imamo situaciju na Pančevačkom mostu, gde se nalazi naš reporter Mile Novaković. Mile, da li se čujemo?
– Da, Petra, evo, upravo stojimo nedaleko od mesta zbivanja. Naime, jedan mladić je danas došao na most, prema očevicima, stajao tu još od pre podne. Jedan od njih je pozvao policiju, oni su došli, međutim, mladić i dalje stoji nepomičan. Trenutno mu prilazi jedan od policajaca iz pregovaračkog tima i… O Bože… Upravo je skočio u Dunav. Spasioci su već krenuli po njega, ali… Vraćamo se sa najnovijim informacijama uskoro. Sa Pančevačkog mosta, Mile Novaković.
– Hvala Mile. Nadajmo se da je mladić dobro. U ostalim vestima, gledaćete…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Deljenje Orbita
Popularna društvena igra koja se svakodnevno igra u većini osnovnih i srednjih škola.
Cilj igre za one koji su kupili žvake je da zadrže što više žvaka, a da pri tom ne ispadnu pičke. Cilj ostalih je da dobiju žvaku. Jednostavno!
Pravila su sledeća:
1. Kad otvaraš žvake, treba to da uradiš krišom, da niko ne vidi.
2. Moraš dati žvaku svakome ko ti je traži. Ako neko zna da imaš žvake, a ti mu ne daš jednu – automatski ispadaš pička. Istina, postoje neke metode za izbegavanje ovog pravila, ali su veoma nepouzdane.
3. Uvek imaš pravo da poslednju žvaku zadržiš za sebe.
A postoji i par principa koje treba poštovati radi boljeg uspeha:
1. Pre nego što nekom daš žvaku, obavezno ga nateraj da ti da reč da nikome neće reći od koga ju je dobio. Ko ovaj princip prekrši, ima sve šanse da u roku od par malih odmora izgubi većinu svojih žvaka.
2. Kada ti neko kaže „Daj jednu žvaku, video sam da imaš!“, obavezno proveri da li blefira, jer ćeš i tako spasiti mnoge svoje žvake.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Karmin na okovratniku
Доказ који се не побија. Шарао си, магарче, крвави ти зуби. И пао си на тако јефтину финту, обукао светлу шуљу, она имала јарко ултра-љубичасти руж, па баш нашла по кошуљи да те љуби, поред толике главурде и осталих екстремитета, са нагласком на гениталије.
Ма ‘де бре, то је неки лош сценариста филмова Џ продукције некад поставио као премису, и сад у сваком другом филму, шатро она пребира бели веш да не побоји, и као скапира његово неверство, није него.
– Их бре, ал си усро ове беле гаће, тачно мора са шареним да се пере, ал прво доткувам у лонцу… А шта је ово на кошуљи? Кармин!? И то браон, онај курвањски! Скоте, па ти ме вараш! Ко је она? Хоћу да знам! Колико то траје! Говори, зашто сад ћутиш, стоко!
– Жено, ако ти кажем да сам се био усро до заврат, би ли веровала?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Koga boli kurac ?
Rečenica kojom urolog traži svoje pacijente u čekaonici.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prskati
Odvaliti u sportu. Ma u bilo čemu.
Pobjede u kojima poraženom nije ostalo ništa drugo nego da tiho klekne, otvori usta i bude poprskan kao neki vid krajnjeg poniženja.
Vezan je za poznati termin fejšl.
-Šta bi sinoć na fudbalu, kako ste završili?
-Ma kako će bit, prskali po onim balvanima, za 3 minute 5 golova im dali, poprskali ih i odoše ljudi kućama brišući se.
-Niste trebali, neće ljudi sledeći put doći na termin, nećete imati protiv koga da igrate.
-Ma bolje da i sjedimo na centru igrališta i popijemo pivo nego da protiv onih prepreka igramo.
-Žao mi ljudi sad…
———————–
-Šta je tebi Spaso, jedva nešto ideš, jesi se to negdje zviznula u noge?
-Ma zvizno me onaj moj, nisam mogla ustati iz kreveta sinoć.
-Au pa baš te raspametio.
-Ma poprskao me ko oni u porno filmovima, nisam mogla riječ reć da ga zaustavim.
-Aha, ja pomislila da je to krmelj pored oka i da se nisi dobro umila.
-Ne seri da je još ostalo?! Kukala mi majka šta ostade od mene…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dobrovoljno prikupljanje pomoći
Uglavnom prisilna rabota koju osmišljavalju oni koji o humanosti nemaju pojma, a izvode je ucenjeni subjekti do granica samoodržanja.
– Mama, sutra u školu treba doneti hranu za bebe.
– Spakuj, sine od bate ove četiri kutije.
– A u sportski klub osnovna sredstva za higijenu. U muzičkoj školi rekli su da donesemo igračke.
– A ja moram u školu doneti obuću, u muzičku ćebad…
– Dobro, ćero, evo ima naših zaliha.
– Mama, nama ništa nije ostalo u stanu. Beba plače gladna je. Nema mleka.
– Ne brinite deco, sad ću zovem babu da nam kupi hranu, ćebad i nešto da obučemo za prvu ruku.
– Ženo, danas smo se odrekli pola plate za pomoć, ko nije hteo – otkaz.
– Joj crni Dimitrije, pa kako ćemo kredit platiti, oduzeće nam stan. Šta ćemo jesti? Ići ćemo i goli i bosi. Svu sam robu odnela u Crveni krst.
– Zovi majku da ti pozajmi…
– Dobar dan, mi smo iz medicinskog centra, potrebna nam je krv!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prženje jaja na asfaltu
Vrlo zanimljiv vid uličnog performansa kojem pribjegavaju ljudi iz hidrometeorloškog zavoda.
Jer naš narod nikad nije vjerovao demonskim spravama koje su nam poturene sa zapada da nas obmanjuju, kao što je termometar. Nego se uvjek pribjegavalo tradicionalnim metodama mjerenja vremeskih prilika. Tako pored dežurnih reumaša, koji se koriste za predviđanje vremeskih prilika odnosno neprilika, meteorolozi imaju još jedan pouzdan metod utvđivanja spoljašnje temerature. To je svakodnevno testiranje vreline asfalta jajom, ( za vas perverzno nastrojene ovde se misli na kokošiji proizvod, a ne na mudo čovječije ).
Metod se izvodi na sledeći način, meterolog, u zavisnosti, uzme jedno ili više, obično kokošijih, jaja te ih razbije o asfalt, i sačeka par minuta. Ukoliko se u datom roku napravi takozvano jajo na oko, to je siguran pokazatelj da je spoljašnja temeratura prešla četrdeseti podeok.
Tako često može da vam se desi da kod kuće izmjerite i preko 40 stepeni na skali, dok vam sa televizora govore da je prijatnih 36-37 stepeni. Velika vjerovatnoća je ta da se gorepomenutom metodom došlo do drugačijeg zaključka.
Pero: Mirko, jel ti gotov izvještaj o vremenu za danas, zvao me Mićo sa televizije, treba mu za popodnevne Vijesti.
Mirko: Evo ga, maloprije sam ga završio.
Pero: ( čita ) Šta je ovo, jesil normalan, napolju kokoške nose kuvana jaja, a ovde piše da je trenutna temperatura 35 stepeni. Idi uradi jaje na oko test, pa ćeš viditi…
Mirko: Uradio sam već šefe!
Pero: I, jel se izpržilo?
Mirko: Pa jeste….
Pero: Ali…?
Mirko: …žumnjce ostalo nepečeno…
Pero: Idiote!
——————————————
Toplotni udar u gradu, na ulici prže jaja!!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com