Privatni fakulteti

Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.

Углавном имају неке бомбастичне називе као „менаџмент“, „факултет за светско право“, „универзитет за дизајн и културу“, „турбо ултра факултет“, „факултет за посао у јавним предузећима“.

Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има „студената“ вољних да плате ‘иљаду евра по години.

<em>

– Пријатељу, јел можеш мало да ми помогнеш, ти си то завршио, имам неко Пословно право на овом мом факултету?

– Који бре факултет? Какво право?

– Ма студирам Менаџмент у привреди, у Лапову. Имам тај испит за три дана, ако би могао да дођеш код мене вечерас на неко пиво, да ми мало објасниш те основне ствари око права?

– ШКК?

——————————–

– Брате, положио сам шест испита у року!

– Који бре испити, па ти ниси могао да упишеш ни ДИФ у Лепосавићу? Када смо били у основној, мислили смо да си ретардиран, а отац ти је претио професорима у средњој да би ти давали двојке у оној твојој металопосластичарској школи!

– Брате, студирам Мегатренд, изувам, јурим просек!

—————-

– Који је овај дебели у новинама што јури певаљке пијан по дискотекама? Неки нови народњак са Гранда?

– Јок, то ти је ректор Мегатренда.

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Ražanj

Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:

Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:

Hraž – visina postavljanja ražnja,

Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju,

Draž – prečnik ražnja,

Hpl – visina pleha za skupljanje moče,

Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije

<em>

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Č i Ć

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.

Оћеш да ти полупам главу дећко?

Ало, пићко, теби прићам!

А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.

Хочеш колачич?

Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

<em></em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Naivčina

Posprdno etiketiranje čoveka koji pleni nesebičnošću i verom u ljude. Na ‘lebac da ga namažeš.

Takav do srži, do poslednjeg krvnog zrnca, ne čini dobro ni iz kakve lične koristi. Ne kuka da ga drugi koriste, jer kad se to dešava on ni ne primećuje.

Kao takav, postaje nepromašiva meta parazita koji život provode prelazeći s grbače na grbaču i zlih jezika koji će rado dočekati njegovu nevolju – jer svoja se nevolja vazda najbolje lečila tuđom.

<em>

– Zamalo da me prebiju oni Perini lešinari juče, kad naiđe Mita, rastera ih, obeća im isplatu sutra i pozajmi mi pare. Tek tako.

– Pa on jedva kraj s krajem sastavlja.

– Što mi dade onda, majku mu, da neće da me ucenjuje posle?

– Jok bre. Jedan bubreg da ima i njega bi ti dao ako ti zatreba. Naivčina teška. Ne moraš ni da mu vraćaš, boli te, snaći će se on.

———————————–

– Kako biste okarakterisali svoju suprugu, ne smeta vam razlika od 53 godine?

– Nikako. Nama ljubav cveta, ja sam joj i muž i drug i očinska figura, koju sirotica nije imala. Plemenita, dobrodušna, život bih joj poverio, šta je imovina spram toga.

– A vi njega?

– Naivčina, hihihi.

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Bonžita

Назив за фекалију просечног макробиотичара.

<em>

– Ко је оставио ону панаију у ВЦ-шољи и није повук’о воду?!

– Ја, тата, и немој да причаш тако, то из ВЦ-шоље је здравије од свог тог твог месишта!

– Па ти онда, ћеро, узми па поједи опет…

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Nazobati

Kusanje. Popiti ogromnu količinu batina od koje se na kratko ukazuje sveti Petar. Ili je to možda zbog kontuzije. Elem, u trenutku zobanja, iliti kusanja pojavljuje se vantjelesno iskustvo u kome može da se dogodi da vidiš svoje sklupčano tijelo isturenih rebara i sa rukama koje pokrivaju lice dok nad njim iks rmpalija igraju kolo ko da žene sina. Bol naglo utihne i počneš onda da se pitaš neke stvari, kako je sve dovelo do toga, kuda će stvari da idu dalje, da li će neko plakati za tobom, ili se smijati. Pitaš se i da li bi svijet bio bolje mjesto da te nema. Sjećaš se nekih lijepih trenutaka, pa onda nekih ružnih trenutaka. Nižeš stvari, događaje, sabireš nekom višom matematikom kako je sve vodilo do baš ovog trenutka. Oko tebe tišina, kao u centru Univerzuma. Nešto počinje lagano da zuji. Onda u fejd autu stvari počinju da isčezavaju. Osjetiš samo poslednji ćaos mućaćos upućen bubrezima i tu nastaju prekidi stvarnosti. Dok se ne probudiš u urgentnom, ili ako baš nemaš sreće, u kontejneru. U drugom slučaju se možda ni ne probudiš.

<em></em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Pikanje

Igranje basketa, fudbala, zezanje na Sony-ju i još trista čuda.

<em>

-Brate, aj dođi večeras do školskog da pikamo basket.

-Aj važi, doneću moju loptu.

-To lave!

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Dart Vejder

Otac Luka Skajvokera koji voli da se oblači kao svetleća kanta za djubre, priča kao pokvaren telefon i diše kao prehladjena hemijska olovka. U svakom slučaju, sva je sreća da je dotični serijal snimljen na engleskom, jer bi Vejder zauvek ostao upamćen mesto po: “Luke, I am your father“ po srpskoj verziji:

<em>

Luk, jebo sam ti kevu!

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Glineni golub

Глинени голуб је предмет у облику диска који се посебним механизмом избацује у висине, и служи као мета стрелцима који га гађају са земље. Прави се од глине (‘АЈДЕ?) и створен је ради такмичења у стрељаштву, како би заменио праве голубове који су се некад користили, због права животиња и сличних глупости.

У свакодневном говору означава неку лаку мету, тј. човека коме следи бацање кашике или неки вид малтретирања од стране околине, а који не поседује готово никакве шансе да се спасе тога што га очекује.

<em>

– Ау брате, ал’ те нашминкао Пендула! Хахаха, имаш више боја него Марија Килибарда у сезони парења, хехехехе…

– Јел си завршио?

– Нисам. Joш само да офарбаш косу и исти си к’о онај Бугарин Азис, хахаххаха… Океј, сад сам завршио. Ево Чита, купио сам ти кило банана.

– Једи говна. Хвала. Може Чича?

– Нећу… Да одбијем. ‘Ајде, дедер, приповедај!

– Ма шта да ти причам, одемо синоћ Ђоле и ја у кафану, напили се стандардно, Ђоле у једном тренутку оде да се олакша а ја приђем једној риби. Испостави се да је то Пендулина млађа сестра. Он био пар столова даље и посматрао, кад је видео да сам јој ставио руку на дупе, прескочио сто и кренуо да ме гања кроз кафану са флајком вињака у руци. Ја, где ћу, шта ћу, видим не гину ми батине, дохватим саксију са мушкатлама па њега по глави и кренем бежанију. Рачунам, бар мало ће да га ошамути да стигнем да утекнем, ма какви, није ни осетио.

– Ма каква саксија, прошле године га пола интервентне млатило пендрецима по глави, ништа им није вредело. Морали да га успавају на крају.

– Тај рад. Елем, бежим ја к’о шприцан, чини ми се да ни Болт не би могао да ме стигне у том тренутку. Само се зајебем, па код пијаце скренем лево уместо десно.

– У ону слепу улицу?

– Ахам.

– Аууу брате, па шта, тамо си му био к’о глинени голуб.

– Баш вала. Ал’ изгледа да је омекшао нешто, млатио ме само 20 минута, и то без реквизита. Кад се сетим како је млатио месара у Матијевићу са Алпском саламом, још сам и добро прош’о.

</em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>

Ljudski dodir je najbitniji

Savet koji poslodavac daje budućem uterivaču dugova pre nego što mu da adresu žrtve i bezbolku.

<em></em>Preuzeto sa <a href=“http://vukajlija.com“>http://vukajlija.com</a>