1: Е, ај да видите слике са екскурзије, ма нагледаћете се и насмејати, ја сам вриштао малопре!

2: Ај… (врте слике пола сата)… Е да те питам нешто, што си сликао водоводне цеви испод лавабоа у хотелу!

1: Уметничко виђење!

2: Добро онда, а ај ми објасни онда, рецепционереве ципеле, јел и то уметност?

1: Ма јок, то ми дошло онако…

2: Види, дотерао сам до 439. слике и не могу даље, а сликао си 1812 слика. Ти си јебени јапански туриста!! Тако је један анонимус из мог одељења шкљоцао на све што наиђе, иритирао лик страшно све нас. И меморијску му бацили у Фонтану ди Треви, хехехе, кад се сетим! Имаш среће што ниси био у Риму на екскурзији!

– Kako bi bilo da izađeš na čist vazduh? Razbolećeš se pored tog kompjutera.

– Dobro kevo, izlazim odmah! :pakuje laptop u torbu:

– Ti ono beše studiraš medicinu?

– Da, što pitaš?

– Ma interesuje me jel si videla leš, to pitam svakoga ko studira medicinski

– Čuš videla, secirala

_________________________________________________

– Matori si video ti ona mala Kristina iz kraja kako je dobra?

– Čuš video, jeb’o

– ‘Ajde sine kaži tati koliko je tri puta dva?

– Pet.

– Pa kako pet jebem mu oca?

– Lepo ćale tri i dva su pet.

– Imaš tri žene sa po dve sise, koliko ima sisa ukupno?

– Dovoljno ćale, batali me, ne možeš ti biti pametan koliko ja mogu biti glup…

———————————————————————–

– Na šta ti liči soba, stoko? Aaa, šta ovo gamiže, zgnječi ga!

– Opusti se kevo, to je Rastko, ima tri nedelje, a i lepo lovi muve.

– Bože, šta sam ja rodila… Ako ne središ ovaj otpad, nećeš izaći do kraja života iz njega. Kako ja mogu sve da postižem i još te ‘lebom ‘ranim?

– Kevo, ne mo’š ti da budeš vredna, kol’ko ja mogu da budem lenj. Pazi malo, nagazićeš Matildu!