– Ajde Miljkoni! Ajde! Zavrni bre! Ma jedi govna, ti ni sijalicu ne bi umeo da zavrneš, a kamoli loptu.

———————————————————————————–

– I pričaj. Je l’ palo neko spavanje noćas?

– Odložena utakmica. Ima mecu.

– Jao, jao naivčino jedna. Ne mogu da verujem koji si ti panj. Jebote zavrnem onako lepo, samo da postaviš nogu i daš gol, a ti ništa. Ostaćeš Zagorakis još pet godina miimum.

————————————————————————————

Predrag Azdejkovič: Šta ti je dušo, što si se snuždio?

Boban Stojanović: Ma bio sam na utakmici prvi put u životu. Razočarao sam se mnogo.

Predrag Azdejkovič: Što mico, je l’ bilo dosadno ili su te vređali oni neandrtalci tamo?

Boban Stojanović: Ma ne srce, nego u jednom trenutku počeli da se deru navijači nekom fudbaleru da zavrne kiflu, ja se obradovao, kad ono to nešto sasvim drugo.

– Хахаха, гарант радиш са ноблицама?!

– Ајде ти уради 8 серија по 20!

– Zamisli juče sam se vraćala taksijem od tetke i kad smo stigli do moje zgrade ja otvorim novčanik da platim kad ono nema para, zaboravila u drugoj tašni. Živ blam me pojeo kad dolazi teta Mira i plaća umesto mene. Duša od žene!

– Ma lako je njoj da plati kad je puna k’o brod a uskoro će se dodatno obogatiti … da ne lajem sad!

– Što? Kaži mi na šta misliš! Nisam upućena!

– Baba se sedam puta udavala, svakog muža je opelješila, trojicu je i sahranila … evo sad je u braku sa nekim dedom od 97 godina, bivšim visokim funkcionerom Komunističke partije. Čim on umre nasleđuje dva stana i vilu na moru u Hrvatskoj. Već mesecima kuka unaokolo po komšiluku kako je matori tri puta pao a neće ni kuk da mu se slomi.

– Zar je moguće?

– Provereno. A što baba voli mlad kurac, to je neviđeno. Znaš li ti da je ona bila sa mojim komšijom koji je ’92 godište?

– Ne seri!

– A svoju sestričinu podvodi nekom generalu u penziji koji valjda isto ima neke silne nekretnine pa ih on dodatno finansira, šta ti ja znam.

– Ček’, ček’, zar bakuta ne drži neki butik?

– Ma to je rupetina, tamo niko normalan ne kupuje! Ona te kreacije sama šije pa možeš misliti kakve su! Doduše dolazila joj je Vendi u radnju, prodala joj je kožni brus za 5 hiljada ali posao ne ide, promeniće delatnost u Erotik šop.

1. Spremi večeru

2. Postavi večeru i pobrini se da deca sve pojedu, a da se ne potuku

3. Dok jedno uklanja prljavo posuđe, drugo tušira i presvlači decu

4. Uspavljivanje dece u odvojenim sobama kako bi što pre zaspali

5. On se tušira za 30 sekundi (ko u vojsci), a zatim gleda fudbal sledećih 25 minuta dok se ona „sređuje“

6. Gledaju jedno drugom u umorno lice, čvrsto rešeni da ih umor ne omete barem večeras

7. Pokušavaju da nađu poziciju koja donosi najviše uživanja uz najmanje uloženog truda

8. Odvajaju se dok ona ponovo uspava mlađe dete

9. Još 25 minuta fudbala

10. Ponovo se nameštaju, ovog puta teže pronalazeći poziciju

11. Starije dete pita sa vrata sobe: „Mama, šta vi to radite?“

12. „Ništa.“

– Матори, како било данас на текми?

– Ма бежи бре, синак, у пичку материну… попели се неки клинци на шипку, глуме неко лудило… јебо ти такво навијање кад може свако да га води!

Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu… Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu…

Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.

Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…

Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.

Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!