– Komšijo, jebeš ti ovu našu svađu. Komšije smo, a familije nam ne razgovaraju. Kak’a više zavada, šta nas pa zabole dal’ tvoj deda zasadio onu krušku u njegovo il’ u mojo. Jeba’ među! Daj da lepo zakopamo ratne sikire i popušimo lulu mira.

– More, ću ti zakopam ja ono mojo sikirče što cepkam drvca za potpalu u tintaru, a napuši mi se kurčine! Ček’ samo dok ti dođem tamo!

-Tu treba još malo soli.

-Ne treba, stavio sam one silne začine, biće previše.

-Ja kad ti kažem! Ja bi’ to još malo posolio!

-E, ko kuva, ja il’ ti?!

-Dobro, šta se cimaš… E, sipaj još paradajza, mnogo je to gusto!

-Taman sam pošao. Samo ti gledaj svoja posla.

-I ta vatra samo što ti se ne ugasi. Pripazi malo!

-To će Đole. Ne mogu ja na sve strane.

-ĐOLE! DOĐI ‘VAMO DA PODLOŽIŠ VATRU!

-Evo me, ne dernjaj se.

-Al nemaš tu više onih sitnih grančica, moraš doneti. Tamo su iza!

-Video sam. Ne smaraj!

-E, a ti uzmi, uspi malo vina u to, da ti se meso ne raspada. Napravićeš kašu tako ako ti se prekuva.

-E, a da se nosiš ti malo u tri vražje matere, jel može?!

-Ju! Šta je, šta se ljutiš?

-Šta bre šta se ljutim! Samo sediš tu i diriguješ, malo mi te dosta, znaš! Šta si nam ti? Režiser? Pa zajebi se pa digni malo zadnji trap i uradi nešto, kad se već u sve razumeš. Neće ti pivo nigde, ne sekiraj se ništa! I nijedne više, inače ćeš sesti preko ovog žara! Jel jasno?!

– Јеси пробао икад да возиш ауто?

– Нисам, али знам из приче како то иде. Што?

– Знаш ли ти Милета, оног што је сада са Јованом у вези?

– Знам из приче, што, шта с њим?

– Јебеш ли шта?

– Ма ни у причи. :јебе: