Ток-шоу. Гост емисије одговара водитељу у углађеном, социјално прихватљивом маниру, убацујући ту и тамо понеку килаву шалу. У једном моменту, гост диже тензију аудиторијума и открива детаљ из своје ране, мучне младости. Нешто што је још тада детерминисало његову судбину и лансирало га у свет познатих.
Инспицијент емисије диже таблу са натписом АПЛАУЗ, и громогласно пљескање се расплињује по сали. Тада ступа на снагу потпуно узалудан и иритантан гест.
Гост, премда је свестан да га нико неће чути, убацује још пар мисли током галаме. То му је шанса или да испадне недодирљив, или да попрцне и водитеља и публику.
-И брао ја тако шљиву рањачу код бабе на селу, кад пуче грана испод мене и ја почнем да се строваљујем са пе-шес метара ка земљи, а само једна мисао ми у главу: јебеш ми матер ако не би било лоше да знам да летим. Е тад сам знао да ћу будем пилот и то ме је…
…………………..ПЉЕСПЉЕСПЉЕС – Хехее ПЉЕС – А могао сам – ПЉЕС- да одлучим да ПЉЕС – будем и – ПЉЕС – дрвосеча ххехехехе ПЉЕСПЉЕС
________________________________________________________________________
-Јесте, јесте, усрала ме птица док сам држао говор на Канском фестивалу, добро си обавештен………………………………. да ти то није неки врабац јавио?
…ПЉЕСПЉЕС – Е мој брајко – ПЉЕС – ево само – ПЉЕС – да кажем – ПЉЕСПЉЕС – да ми – ПЉЕС – пушиш – ПЉЕС – курац – ПЉЕС – да, да – ПЉЕС – на Канском фестивалу ми се то десило.
Preuzeto sa http://vukajlija.com