Roki: Evo pala je, konačno! Ko će da počne redaljku, dok ja odem po infuziju?

Lale: Zaista mislim da to nije u redu, devojka ima pravo da bira kome će da poda sebe..

Koki: Ajde vladika iskuliraj, riba je sa FON-a, neće ni osetiti.

**

Koki: Ajde da uzmemo feri i sipamo u fontanu, pa da seremo u nju, i posle zakoljemo kokoš..

Lale: A jadni ljudi iz Komunalnog će morati to da čiste, za crkavicu od 20,000 mesečno…

Roki: Daj jebote vladika, idi osveštaj onu trafiku, i uzmi feri. Nemo’ da si pajvan ceo životima.

**

Roki: Mogla si dati malo u ljubicu, rođendan mi je. :šmek: :šmek:

Đula: Ne dam, bole!

Roki: Koji si vladika!

On: Alo, ti mala, oće piješ nešto?

Ona od njega viša: S tvoje glave?! Ne, hvala.

On: Ma može i s moje jahte, kako god.

Ona i nije TOLIKO viša: Hm, simpatičan mladić…

– Ma kako ne znaš Milisava, što mu se snaha razvela od sina pa onda udala prošle godine za onog poštara iz Nikšića što mu je sestra prodavala ćilime u Novi Pazar sa kuma Ognjenovim bratom dok su studirali zajedno sedamdesetih, dok njemu brat ne poginu mlad u onu saobraćajnu nesreću kod Beograda osamdeset i četvrte…?

(Браћа Мусић надгледају окупљање османлијске војске на Косову Пољу 1389)

Стефан Мусић: Лазаре, држ’ дер ову опрему за надгледање, ти говори шта откријеш, ја ћу да бележим.

Лазар Мусић: Чек само да размонтирам ове скаламерије… Двоглед- ту, сталак за двоглед- ту, термална камера- ту, детектор за високи напон- не знам ни кој’ ће нам курац кад високи напон није ни измишљен, инфрацрвена… ‘де је инфрацрвена, јеб’о те Сварог!

Стефан: Откуд ја знам ‘де је инфрацрвена, ти си паковао ствари!

Лазар: Како сам ја паков’о ствари, пизда ти материна, кад нас посл’о кнез Лазар са већ спремљеном опремом?

Стефан: Ај’ не сери него причај шта видиш доле.

Лазар: Е овако- на детектору високог напона, ништа- баш сам зачуђен; на осталима, с лева на десно: анадолијска прва чета, анадолијска друга, румелијска прва…

Стефан: Кад су формирали већ румелијске чете?!

Лазар: Па нису ти то Мађари да им треба петнес’ година да скупе 200 људи, то су бре Османлије, то боја, то квалитет, еј! Него пиши даље- румелијска друга, акинџијски одреди, помоћне хришћанске трупе, опет акинџије, нека була с добрим дојкарама, још једна була с добрим дојкарама, још једна, мало дебља… а не, грешка, то је Мула Јусуф од акинџија.. даље иду јаничари, румелијска трећа, султанов шатор, пет волова на ражњу, неки имам, анадолијска трећа, Бајазит који је напео неку Туркињу у мисионарској… чек’ бре мало, откуд муслимани знају за мисионарску?

Стефан: Мајмуне, то се тако зове, сви људи знају да мисионари воле згуза.

Лазар: Ау, ја то нисам знао.

Стефан: Па нормално ниси знао кад си девица од дваеспет година.

Лазар: Не ији гованах, него пиши даље- опет јаничари, неки дервиш игра неко њихово коло, опет акинџије, и то би било то.

Стефан: А де су им анадолијска четврта и пета?

Лазар: Па побио их кнез Лазар кад су му крали трешње доле у Плочнику.

Стефан: Крали му трешње? Е јесу цигани, свега ми.

Лазар: Тебра, немој да си политички некоректан, то су сад Роми, тужиће нас трибуналу у Нанту, еј.

Стефан: Добро, јесу Роми, ко да је сад то битно, него стварно их Лазар побио?

Лазар: Ма исек’о их к’о Смиљана бурек за понети.

Vidi vidi koju tičicu nam vraćaju. Janković. Opet pao. Ovoga puta 8 godina!

Gde ćemo ga šefe?

Pa u njegovu matičnu ćeliju, već se navikao da bude smešten tamo…

-Opa Desimire, čuo sam da si karao Nevenu misicu, jel bilo dobro?

-Đe nije moj Radenko, prvo sjedište busa.

-Zašto mi nisi kupio i mleko kada sam ti rekla? Čak sam ti i zapisala, evo ovde, vidi, lepo pise: "Ku-pi mle-ko…"

-Godine bede, sankcija i nametanja pogrešnih vrednosti su razlog zbog kog sam zaboravio da ti kupim mleko…