Lekar koji ti ga gleda s podrugljivanjem,dira ti ga s’ gađenjem,a onda ti to još i naplati kao da ti ga je zadovoljijo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dobrodošli u Tri pizde materine
Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.
Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.
Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.
Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane….tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.
Doviđenja Tri pizde materine.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bik je bik, a konj je konj
Pikasov odgovor na pitanje šta ovi segmenti predstavljaju na njegovoj najpoznatijoj slici – „Gernika“.
Odgovor je uslijedio nakon mnogo godina prepunih stručnih analiza, nagađanja, pretpostavki o stanju svijesti umjetnika u trenutku stvaranja slike i nebrojenih palamuđenja istoričara umjetnosti o skrivenim značenjima i dubokom smislu koji su samo oni u stanju da primjete. Ovom rečenicom Pikaso je izvrgao ruglu sve one tumače koji vide nešto čega nema.
Pikaso je bio živ, pa je mogao da odgovori, ali šta je sa pokojnim umjetnicima koji se u grobu prevrću od analiza kojekakvih stručnjaka koji izmišljaju simboliku i tamo gdje je nema, a sve u cilju samopromocije? Zašto bik ne bi mogao biti – bik?
– Predivno, kolega, PRE DIV NO! Vrhunska instalacija! Prebacićemo je u muzej odmah! Tamo, u onom velikom prostoru izgledaće još grandioznije. Dakle – bonsai drvo koje pretstavlja mogućnost prenosa nečeg ukorijenjenog, zatim, fijaker kao odraz starih vremena, na kome se nalazi monitor kao simbol naglog tehnološkog skoka i na monitoru – vibrator koji je u službi penetracije u mozak informacijama koje nam današnje društvo nameće kako bi…
– Izvinite, taj vibrator nije dio projekta. To mi je od ćere. Znate, veoma je nestašna. Sine, ljubi te tajo, ‘ajde skloni ovaj vještački kurac sa instalacije, kvari mi koncepciju!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Program inkluzije
Укључивање смарача у виду шунтавог буразера из Немачке, кумовог напаљеног клинца или сличног ментално изазваног лика у сопствено друштво. Не би ти сам то никад предузео, али те економскo-финансијски разлози притискају, а и маторци исто, па мораш. Последице су трајне и негативно утичу на твој имиџ међ’ ортацима.
– Е, маторци у селу, хоћеш до нас мало? Да пикамо Фифу, а имамо и неку дедину клеку, собаљује грм.
– Па, хајде, али морао бих да поведем и Симета.
– Оног твог рођака што си доводио пре? Што ми је сестре нудио китом? И појео кевин нов балзам за испуцале капке?
– Аха… Јебига, опет ми запао програм инклузије. Вучем га ко букагије цео викенд.
– Ај чујемо се онда кад те помилују.
– Стани секунд само…
– Ччшшш.. Матори, губи ми се сигнал
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Projekat – Dete
Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз – дете? (Ако изузмемо карму, дакако. – прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?
Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.
Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.
Прво – испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.
У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.
Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.
А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.
У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.
Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.
Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!
– Шери, дођи да тета-Маји изрецитујеш ону песмицу.
– Уи, маман. Хоћете ли Пушкина или Мајаковског?
– У ствари, немамо времена сад, журиш на балет, а после те тата води на француски. Хајде нешто на брзину онда. Дај нам број пи на двадесет децимала, али брзо!
– 3,14159 26535 89793 238… 4… овај…
– Хајде, хајде, немој да црвеним сад, учили смо јуче цело преподне.
– Ма нема везе, Гоцо, ја не знам ни на две. Душо, узми чоколаду, за успут.
– Но, но, но… Мајо, не једе она слатко, знаш како је шећер штетан. Него, шта би?
– Маман, жао ми је, не могу да се сетим.
– Ништа од Музеја науке у уторак и заборави на 3D атлас мезозоика за рођендан! Хајде, крећи.
– Уи, маман. Оревуар.
– Него, како твој мали, јеси га уписала на виолину?
– Нисам, хоће фудбал и бог, каже смара га цигулигу по жицама.
– Ееех, па добро, шта ћеш, не могу сви бити талентовани.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ćao đaci
Čudna fraza sastavljena iz kombinacije odomaćenog italijanskog pozdrava i grupe mladih učenika kojoj je isti upućen, a stoji za:
1. konačan oproštaj od neke stvari ili osobe, odlazak zauvek;
2. bespovratan gubitak, „piši propalo„.
1. Ako se nešto ne promeni pod hitno, ja već sutra odlazim i ćao đaci!
2.
A: Izgubio sam mobilni na autobuskoj pre pola sata, u sred špica…
B: A, pa to ti je ćao đaci, sto puta do sad.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Zlatni metak
Nemili događaj prilikom uriniranja (primećen zasad samo kod muškaraca), dešava se povremeno po završetku urinade, prilikom „pakovanja“ vršnjaka u stanište u vidu gaća/bokserica – par „neotresenih“ kapi se spusti između noge i nogavice, što se završava laganom jezom i primerenim uzvikom, pogotovo ako ste pomenutu radnju obavljali napolju po hladnom vremenu
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Inventar
Pod pojmom „inventar“ se podrazumijevaju stalni gosti u nekoj kafani, kladionici, kafiću itd. Kada se društvo u nekoj kafani zabrine zbog tvog odsustva znaj da si tamo postao inventar. Porijeklo izraza je u analogiji sa namještajem, šankovima i ostalom imovinom koja se zavodi u inventarske knjige datog lokala.
– Jeste dosadni, stalno idete u taj „Downtown“!
– Pa naravno, tamo smo inventar, ajmo dok nisu zauzeli mjesto.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nisi kršten
Крајњи стадијум неконвенционалности нечијег понашања, ултимативни степен друштвене неподобности. Чист дилејизам, који у традиционалном православном друштву алудира на то да дотичног света водица није дотакла.
-Матори, види што сам се искењао у кесу и погодио пандура са крова. Види како се брише.
-Ма ти, бре, ниси крштен! То ми је ћале, антихристу!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Svršavam na
Mnogo mi se sviđa, omiljeno mi je, cenim preko mere.
-A šta ti slušaš?
-Pa, od metala cenim stoner dum, Esid King, Slip, Kjus, taj neki trip, od džeza najviše volim Telonijusa Manka, Pakita d’Riveru i Majlsa Dejvisa, recimo. Od elektronike slušam ono što ovi klinci danas otkidaju na onaj… kako se bre kaže… ono… da bre – dabstep, Rasko i te zajebancije. Od klasike – Rahmanjinov, pa sledećih pet mesta Rahmanjinov, pa Betoven, Brams i Šopen, ne obavezno tim redom. Od starog roka đa mi se jedino dobra progčina, znači – Zapa, Jes, eventualno Krimsoni. Od svetske muzike najjači mi je Karim Ziad, pa Zap Mama, pa…
-A od domaće muzike? Jel slušaš ti neku ćirilicu? Znaš Rođu, recimo?
-Ne seeeri…. I ti voliš Rođu? Pa… ti si prva devojka… ne, mislim – znači – ali ja ono ‘ladno SVRŠAVAM na Rođu!
Preuzeto sa http://vukajlija.com