Situacija u kojoj u kafani čekaš više nego što bi trebalo na kusur:
Završio si večeru, dižeš ruku da ti donesu račun, konobar se pojavljuje za 5 sec i donosi onu kožnu knjišku i unutra račun. Pogledaš račun, na njemu stoji vrednost od X dinara koju trebaš da platiš za uslugu. Pogledaš novčanik, u njemu ne možeš da nakupiš od sitnih novčanica X dinara, a jedina krupna koju imaš je vrednosti Y = 1.5X.
Ništa, ubacuješ novčanicu Y u tu knjižicu, zoveš konobara on uzima knjižicu i ode negde.
E, u tom trenutku nastaje taj period nedefinisanosti bakšiša. U normalnim kafanama, gde konobari nisu džiberi, taj period je relativno kratak, i nikome ne izaziva nelagodnost. Vrati ti pare, ostaviš mu jednu novčanicu otprilike 0.1X do 0.2X dinara i lepo odeš kući.
Ali, pojedine kafane nisu takve. U njima će u jednom trenutku 0.5X dinara nestati negde, i naći se u nedefinisanom stanju poprilično dugo. Konobari će pažljivo i strpljivo iznositi drugima hranu, čistiti tvoj sto, izaći napolje da puše, razgovarati telefonom, otići u kuhinju, a ti ćeš gledati i misliti se šta da radiš sad.
Nastaće period borbe volje između tebe i konobara. Konobar će odugovlačiti vraćanje kusura taman onoliko koliko ti treba da ne odeš i najebeš mu se mile majke bezobrazne, a ti ćeš vagati da li je 0.5X dinara vredno da ti pobegne zadnji autobus, i gledati osobu(e) koju si već izveo na večeru, jer jelte ti častiš, kako se nervozi polagano i počinje da te gleda ko stipsu.
Pobednik nosi 0.5X dinara.
Najzad, kad dođe do situacije da prešlo preko kurca, mahnućeš konobaru, više puta. Možda ćeš morati i da ga zovneš. On će onda da ugasi cigaru i sa izgledom na licu tipa: „šta oćeš? a daaaa, kusur beše, da ne veruješ, skroz sam zaboravio na to, iako ti izbegavam pogled već 10 minuta, i vidim da ti prazan sto dok te obilazim.“, da ti donese kožnu knjišku sa kusurom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com