Дискретно стављање до знања особи којој је клим упућен да је се сећате. Можда не баш са сигурношћу одакле и у ком контексту, а можда није ни време, ни место за неки топлији поздрав.
Климнућете, проћи и евоцирати успомене…
Препознао сам је са велике удаљености, док сам водио најстаријег сина на тренинг. Неки тип је ноншалантно држао руку преко њеног рамена, не толико срдачно да покаже колико су присни, али опет довољно да стави до знања да она сада припада њему. Нисам га познавао, али је било очигледно да он мене зна. Нисам га третирао.
Чуо сам да је трудна, и коначно видех како све то изгледа. Толико сам желео да је видим у том издању. Приближавали смо се једно другом, обоје презаузети гледањем голих крошњи и неком неповезаном назови-причом са сапутником. Како је дошло време да се мимоиђемо, необуздано сам приковао поглед на њено лице и овлаш украо њен збуњени поглед. Климнуо сам главом без речи. Одклимнула је у знак поздрава. Нисам се окретао.
Звучи банално, али прво чега сам сетио је био крпељ којег је вадила из мојих тестиса, а којег сам пазарио на ливади надомак града, имајући секс са њом. Вадиш ми крпеља из јаја, јеботе! И климаш…
Син је био јако узбуђен због утакмице у суботу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com