Kao prvo, prezime. Misim, Šuvaković. Što kaže Siniša Pavić nomen est omen, ko da je pravljen za neku seriju. Stani malo…
Legendarni funkcioner sps. Majstor sofizma, suludih objašenjenja, logičkih vratolomija, uz šarmantni osmeh i prijatan glas. Trol pre trolova, prototrol. U to vreme toliko iritantan da je u stvari okrenuo krug. Kad čovek bre bolje razmisli ko da su ih pravili po nekoj modli, Dačić, Šuvaković, Milutinović, sve neki ratlukasti, debeli, pokvareni, ko potplaćeni rimski senatori tek dovedeni sa bahanalija. Al Šuvaković je otišao dalje, on je kreacija koja počinje da bude svesna sebe, da oseća svoj ogroman potencijal apsurda koji će isporučiti kao govna, na narod, a kao vrhunsku poslaticu za nešto pametnije gledaoce. Kad samo vidiš njegovu facu koja je kombinacija Slobe i Džona Kliza ne možeš da ga mrziš i psuješ, već ti ostaje da uživaš u tome što ti se nudi, jer ovo ne može da bude stvarno, ne? Još kad onako sa podmehom vodnjikavo pogleda sagovornika iz ogavne opzicije i krene da ga nadglašava i unjka onim puslica torta glasom u stvari shvatiš da su ovo sve režirali Montipajtonovci. Pa da će konačno neko da uzvikne a sad nešto potpuno drugačije, a na Šuvakovića da padne onaj teg od iljadu kila. A u stvari tako je i bilo, jedan skeč se apsurdom završi, pa krene drugi, misle oni koji ne znaju za jadac ovo je nešto stvarno drugačije, kad na kraju opet Kliz/Šuvaković! Izvuko se ispod tega, drži zvonce i podjebava te na finjaka il te tera da kreneš sa bananom na njega a on te lagano spuca pištoljem.
Nego, sva sreća pa su ta nevesela i neozbijna vremena prošla, Šuvaković ko zna gde je, čuva pčele sa onom mrežastom kapicom, il se oblači u toge i drži govore po sobi sam sebi, a i Pajtonovci se bogami promenili, okupili novu, mada sličnu ekipu. Mada verujem da i Šuvke gasi televizor kad pogleda svog nekadašnjeg kolegu isto tako rođenog za apsurd i komediju kako pokušava da režira dramu.
Modedit: klikni za sliku
– Faul važi!
– A ne, ne, ne važi… (unjkavo)
– Kako bre ne važi jel si me odalamio tom 50 kila mlohavštinom od ruke kad sam krenuo na ulaz?
– To stoji, ali molim vas lepo ne kaže se faul važi
nego FAUL KOŠ VAŽI, meni je žao zaista ali koš ne može biti priznat mi bismo izneverili time principe…(još unjkavije)
(pogled Džon Kliz i mahanje glavom)
– Je li bre koji ti je ovaj Šuvaković što si ga doveo?
– Šta je bre ovo? koji potrošeni minuti, koji megabajti kad mi se b92 otvara pola sata, odakle sad iljadu i sedamsto dinara?
– Hiljadu i sedamstotina i sedamdestedevet dinara.
– Ne drobi bre, odakle ovo kad te pitam?
– Kao prvo, da li ste pročitali ugovor do kraja? Ne? Pretpostavila sam. Da jeste, videli biste da ste potpisali da mi zadržavamo pravo promene cena naših usluga koje se mogu desiti za vreme trajanja vašeg ugovora. Pa tako, a u skladu sa tim, zaokruživanje jednog minuta na 10 kao i 1 kilobajta na 1 megabajt, spada u novi cenovnik koji stupa na snagu… (unjkavo 100ŠV)
– Ama dosta više crkli da bogda Šuvakovići, pa jel sam ja za to petog oktobra nosio fotelju iz skupšine kući?
Preuzeto sa http://vukajlija.com