Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.

Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Напити се.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Izraz za nekoga ko se zbunio ili totalno izgubio i gleda u daljinu sa otvorenim ustima, ne reaguje na okolinu.

Izraz je potekao od nezgodnog običaja raniih operativnih sistema računara koji nisu proveravali da li je delilac operacije deljanja jednak nuli, a pa je racunar započinjao programsku petlju kojoj je broj izvršavanja obrnuto proporcionalan veličini delioca, odnosno beskonačan. Za vreme dok deli nulom računar izgleda kao da radi posao svog života, a u stvari cinculira do 101 i nazad. Kasnije su osavramenili OS, pa su se pojavile one porukice „ERROR: divide by zero“

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Primeniti svoje zen sposobnosti, urođeni osećaj za filing i nadasve empirijsko znanje zarad ispunjenja nekog zadatka.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Усклик марве никад задовољне животним стандардом.

Преведено на људски језик, значило би „Имамо ‘леба, али немамо за немачки ауто не старији од пет година, нов ајфон, таблет са екраном величине телевизора нишке Електронске индустрије, летовање на Малдивима и секс са Станијом. Имамо више него већина људи у свету, али опет недовољно. ‘Оћемо бољи стандард од Шваба и Амера заједно, они ће нас да бомбардују мајку им јебем крваву пичку мало ја њима, Ноле до победе!“

Тај неки фазон.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Потрага за кључевима пет минута прије изласка из куће.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ono što svaki vozač u Srbiji mora da poseduje, kako bi bezbedno stigao na određenu destinaciju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Реторичко питање које постављаш сам себи са циљем да се натераш да одиграш потез који није довољно промишљен. Аутосугестија која треба да те натера да помислиш да то што радиш не кошта ништа – не повлачи последицу. И углавном је истина. Али само у том тренутку…

То да итекако може да кошта углавном схватиш прекасно.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум „Била си девојчица година мојих“ који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве’с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови „Варале ме многе и ја сам их варо“ и „Волесмо се само једно лето“. Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум „Циганске душе“, Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму „Кад нестанем једног дана“. Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

Preuzeto sa http://vukajlija.com