Potrošiti lovu na gluposti i za tren oka.
Spičkala sam platu dok si rek’o keks!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Đonara
Ono što nema ime, a nalazi se ispred dvorišta ili kuće i koje služi da se o njega skine višak blata sa obuće pre ulaska. Skinuli smo blatište, iza nas nema tragova, ušli smo u kuću, u topli dom, koga briga šta smo i gde gazili i ko je po nama gazio, sada smo čisti.
Đonara je korisna i neprimetna. A vrši posao. Toliko neprimetna da eto skoro ni imena nema. Negde kažu čistilica kolko da je imenuju nekako, pozajmljenim imenom. Al to je nekako suviše fino za nju.
A na đonari ostaje blato. Đonara je svedok svih naših mana, slabosti, ono što najviše mrzimo, trenutak istine, one jedne, što jede, ako i dok ima šta. Kad kompleks i bes prelije to se taman lepo obriše o đonaru, onako grubo. Posle nekom bude i žao, al koga briga, đonara ćuti ispred, za to i služi, brzo se zaboravi.
Đonara je kurva koju pljunu kad hoće prostitutke, koje imaju napismeno da su prostitutke, elitne, smeju joj se i kažu: kurvo! Đonaro!
Đonara je onaj kome se žališ, i na koga izliješ govna koja je neko drugi u tebi zapatio, pa mirno produžiš dalje, odnosno po novu porciju.
Đonara je onaj koji ti pozajmi pare kad ti je najteže, pa kad ti posle jednom stidljivo pomene blatište koje si sastrugo uz pomoć njega, a ti se izdereš na đonaru bezobraznu.
Đonara je onaj koji priđe da ti pomogne dok nosiš svoj krst, a ti se izmigoljiš pa njega razapnu. A ti ispadneš mučenik. (Pekić)
Đonara je nekad naivno verovala da će da asfaltiraju ulicu u ovoj prigradskoj pripizdini pa da blata više neće biti. I asfaltirali su, a blata još više.
Đonara više ne vapi za pravdom, ne kida se u sebi, ona samo čeka da trava poraste oko nje i da je sakrije, kao što zaboravljeni grobovi kriju ramena u travuljini da ne smetaju.
Đonara je prečista, nečista savest svih.
Đonari se ne oprašta, ništa, nikad, jer ne postoji.
Alfa – Ogrešismo se o dete…
Beta – Ko se, bre, ogrešio?! Pa, kako si ti zamišljao to da uradimo?
Gama – ‘Ajde, bre ,znaš ti koliko ja usta ‘ranim?
Delta – Meni se položaj drmao položaj. bre!
Epsilon – To je tako moralo…
Zeta – Ma. preterujete ništa mu neće biti. je l’ da?
Eta – Ja ne znam zašto uopšte pričamo o tome…
…
Omega – Dosta više. Ništa, u stvari, i nije bilo. O kakvom detetu vi govorite? O kom svetu? Je l’ ste sanjali nešto? ‘Ajde – kraj.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Odo' da čuvam ovce
Ne znam kakva je to mađija koja izaziva da svi, kojima je dokurčilo sve, spas vide u čuvanju ovih pufnastih, sporih, glasnih biljojeda koji su na granici retardiranosti. Ultimativna neostvarena pretnja jadnika koji više ne može da sluša o velikomučeniku Andreju, ne može peti put da polaže statiku ili (uspešno) smuva ribu koju muva tri godine. Zato su tu te ovce. I ta neka planina. I neki pašnjak na kome će iste pasti, a koje će dotični morati da brani od vukova, proverava na antraks i posle šiša i šta sve ne. Nemam pojma šta sve tu mora da radi, ni ja ih još nisam čuvao. Verovatno ni taj isti nema pojma kolika je to petljancija. Ali čuvanje ovaca je neka sigurna luka svakog gradskog deteta. Poslednji trzaj protiv sistema. Naravno neuspešan. Ali ipak, opcija uvek postoji, jer samostalno isključiti komp i televizor pa onda spaliti redakciju Blica i Kurira zahteva hrabrosti koju prosečna srbenda ima samo na internetu. Zato, sve je kul, trpeću ja još malo, a kad mi stvaaaaarno dokurči, odoh da čuvam ovce. Ali stvarno.
-Nacrtaj mi jednu ovcu.
-Eeeee, znaš kako sam razmišljao da batalim ovo pilotiranje, odem tako na pašnjak i uživaaaaaam… Nabavim jednu keru i zabole me za birokratiju, ratove, kraljove, careve, tiranine, precednike i ostala govna…
-Au, kako nemaš pojma sa životom, ovo što si nacrtao je koza, ne ovca! Nacrtaj drugu!
-I ono, ceo dan si napolju, u prirodi… Posle odeš u kućicu, spavaš kao top, čekaš sunce i ptice da te probude…
-Ova izgleda kao da je slomila nogu, kakav si retard, ne umeš ni na papiru da ih čuvaš. Nacrtaj drugu!
-Mali Prinče, evo ti kutija i da se nosiš u tri pičke materine!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kamikaza kolo
Најдуже коло. Коло које траје цца четреспет минута, и састоји се из неколико кола. Због чега је знано и као Франкенштајн коло.
Свира се на средини свадбе, негде кад се изнесе печење. Сврха му је да се разбуктале страсти смире, већ пијани мало отрезне, и да се остали довољно издувају до врхунца – до тренутка када се погасе светла и у собу уђе торта на три спрата украшена кинеским прскалицама, док оркестар свира „Моји су другови“.
Камиказа коло служи и да потенцијалне удаваче пред кибицерима покажу своје тресуће облине, као и издржљивост, а теткама да покажу да још нису за бацање и разбуктају давно загашену ватру код својих мужева.
На крају је обавезан аплауз ретким преживелима, који су поносно остали на бојишту, црвени као булке, знојави ко тркачки коњи, неки у прединфарктном стању, али поносни попут пауна.
почетак – 5. минут – Почиње лаганим Моравцем, сви играју, фино се забављају.
5. – 15. минут – Убрзава се Моравац, прве елиминације. Отпада пијани теча који не може да се сети на коју страну да иде кад се ритам мало убрза, дебели који схвати да ово није за њега, и омладина која би радије да кида шприцере него ноге.
15. – 25. минут – Компликује се. Пребацује се на Ужичко коло. Ем је брже од Моравца, ем га не зна ни пола играча. Пијани Раде покушава и даље да игра Моравац јер не зна Ужичко а остао би у колу, малтретира ове око себе. Коло се прекида на два дела. Овај део је и први прави елиминациони део. На крају 25. минута остаје мање од трећине првобитних играча. Пијани Раде, помало отрежњен од толиког физичког напора, већ на двадесетом минуту схвата да ово ипак није за њега и напушта коло. Седа за своје место глумећи ноншалантност.
25. – 35. минут – Ритам се успорава, али то је само варка за неискусне. Овде се убацују максимално компликована кола, само за праве играче. Елиминишу се аматери. Остају девојке које су играле у КУД Абрашевић и тетке које цео живот играју по свадбама. Мушкараца више скоро да и нема, сви углавном већ одавно седе, комадају лешине по тањиру и снимају младе из КУД Абрашевић. Музика из само њима знаних разлога почиње да пева неке инклузивне песме које онако неповезане звуче као да их дрма епилепсија.
35. – 45. минут – Ритам долази до максималног убрзања, уз Влашко коло. Тетке отпадају, а ове три што су остале, ту су из ината овим млађима, да сачувају образ старе гарде, и да покажу мужевима да су још у снази. На крају, када се Камиказа коло коначно заврши, остаје једва десетак кандидата, сви остали су елиминисани. Девојке које су до краја остале у колу задовољно упијају похотне погледе мушке популације. Следеће године можда играју на својој свадби. Тетке ће вечерас можда и да се омрсе.
48. минут – Гости су се повратили уз печење и славље може да се настави. Само од кума за младенце и све госте Где си била кад сам био нико
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Razgaćivanje
Akt skidanja košulje, pantalona, suknje, haljine, sakoa, čarapa i drugih odevnih predmeta koji na bilo koji način guše, stežu krvne sudove, izazivaju svrab, pritiskaju polne i druge organe ili se na njih mora paziti zbog gužvanja, prljanja, cepanja i istezanja, te izazivaju mentalni umor. Ovim aktom, ozbiljan, delatan, svrsishodan i planiran deo dana odlazi u istoriju, a počinje deo dana koji nikad neće postati deo bilo kakve istorije.
Razgaćivanje je gotovo uvek praćeno luftiranjem međunožja, podpazušja, nožnih prstiju i raznih dlakom-obraslih delova tela, najčešće brzom šetnjom po kući radi stvaranja optimalnog vazdušnog strujanja. U zavisnosti od godišnjeg doba, ritual se završava zavaljivanjem u komad udobnog nameštaja – u toplim mesecima, ili oblačenje apa drapa u hladnijim mesecima.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ima kretanje k'o kandilo na liturgiji
Kaže se za lika koji u alkoholisanom stanju još uvek može da stoji, ali njegovo kretanje sastoji se u korak-dva napred i nazad.
5 sati izjutra, jedenje pljeskavice u random fast fudu.
-Brate, pa je l’ ono… haha vidi ga Đemba.
-U kakav je mrtvosan, matoreeee.
-Gledaj što se klati napred-nazad, daj da mu pripomognemo dok se nije strmopizdio.
-Ma ja, oću, boli me kurac! Njegov ćale mi izlag’o babu da će da joj uradi put u selu ako glasa za njih. Ko ga jebe sad!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Znaš, ja imam život!
Hoćeš reći: „ti jebeš?“ Vau, jebote, ćoveće – svaka čast.
Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.
Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.
Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u „sveživost“, da ne kažemo – lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.
Uozbiljimo se, pre svega. Ne, ti nemaš život, barem ne onako kako ga zamišljaš. Ti dišeš, jedeš, spavaš, prdiš, pišaš i sereš, ali to nije život. Jeste deo života, sve to stoji, ali to nije ništa posebno i ne razlikuje se od onoga što drugi ljudi rade. Toliko o tvojoj posebnosti.
Imaš 2 fakulteta i treći završavaš. Bravo si ga tebi. Jednu jebeš u rč, dok ti druga blajva. Ron Džeremi plače kada se ime tvoje pomene. Samo Džekija cepaš, dok se konobari biju da te usluže. Superiška! Mislim, svaka čast. Samo, da te pitam nešto, a da se ne uvrediš: kako jedan jedva-pa-pismeni dvadesetdvogodišnji ljajan, koji je do juče verovao da Mesec utiče na dolaske tetke iz Crvenke, koji po ceo dan šamara majmuna na slike sa mora drugarica koje nikada uživo nije video, sa kojima reč nije razmenio, postiže da od ranog jutra (oko pola jedan popodne) reši svetske egzistencijalne probleme i pride klabinguje, ako mu najveći deo dana ode na bleju po fejsu?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Je l' to zato što sam s Kosova?
Домаћа верзија прекоокеанског „Из ит бикоз ајм блек?“ Изговара се у тренутку када сматраш да ћеш испушити, и да ти је једини излаз вађење на косоварско порекло.
– Жао ми је колега, више среће у следећем року.
– То зато што сам с Косова?
– Јао, па не, ни случајно. Можемо Вам признати и овај одговор, био је само половично ретардиран, а друга половина је била чак и нетачна…
===============================================================
– По последњи пут! Не дам! Схвати већ једном!
– Је л’ то зато…
– НЕ! Није зато што си с Косова него зато што смараш! А чак ниси ни с Косова јебему матер! И, не, не важи се што ти је прабабина стрина живела у Призрену.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dečji dodatak
Malo, 0.25 pivo, antipod starom formatu. Nedovoljno ni vinjak da gasi, namenjeno deci i polno još uvek nezrelim muškarcima, kojima je diskutabilno slovo M, u rubrici „pol“, izvoda iz matične knjige rođenih, bez obzira na godinu proizvodnje.
Nekako je pedersko, brate, ne gej, nego baš pedersko.
Preuzeto sa http://vukajlija.com