Провиђење средовечног трудбеника.
Још увек млад да дигне руке од свега и оде у Хондурас, а одвећ стар да гаји амбиције у вези каријере и лакта се са страначким кадровима. Животни вакуум када је већ све постало рутина. Нових изазова нема, нити их прижељкује.
Само да је што мање обавеза и стреса, само да никог не види и не чује, само да буде мир и тишина…
Фали му 32. године радног стажа или 23 за старосну. Биће…
:Сунчан мајски дан. Измишљен за потапање 3 дубинца, натучен обод сламеног шешира преко очију и травку у углу усана, док заваљен лежи у платненој столици на расклапање. Или можда за шетњу по парку са таблом шаха и новим бројем Геополитике под мишком. А могао би и онај запарложени виноград да се исфризира, добру је лозу некада ћале добијао одатле.:
– Па, где је, побогу, овај референт? А, ту си! Слушај, ја морам хитно на састанак градске коморе, спреми ми документацију за сутрашњи састанак са овима из Комуналног. И реши ово плаћање добављачима, опет неће да испоруче док не авансирамо, појури Мицу из финансија, реци да сам те ја послао, ма знаш већ, као прошли пут. Ако ме случајно нема до 10 ујутру, пошто ови из коморе имају после неку презентацију у Шехеру хехе, замени ме на састанку, немој ништа да причаш, договорио сам се ја већ све са директором, само климај главом и узимај белешке. Е, да, одобрио сам ти одмор у августу, али само недељу дана, па шта ћемо ми овде без тебе…
Preuzeto sa http://vukajlija.com