Psiholozi, antropolozi, astrolozi….vekovima pokušavaju da odgonetnu tajnu ovog sociološkog ab antiquo fenomena, starijeg od civilizacija. Šta je to što muškarca tera da se olakša tamo gde nije pisano, što mu daje to besmisleni, ali dragoceni užitak skrnavljenja zbunjenog lavaboa?

Da li koreni ove tajne leže u našem urođenom nagonu za avanturom i promenom? Mokrenje, kao i seks, je sirovi, urođeni životinjski poriv koji moramo ponavljati čitavog života – i mora nam dosaditi pre ili kasnije ako ne unesemo promenu. Ovaj instinkt iz muškarca izvlači neslućenu kreativnost, o čemu mogu da posvedoče obeščašćeni frižideri, ulazna vrata ili moja nova Timberland torbica. Ali šta je to što daje taj nedefinis..ljivi? šmek – BAŠ lavabou?

Zašto ćemo svi mi – hteli to da priznamo ili ne – posle opustošene dvolitarke na drugarevom placu, pored svih žbunova, komšijskih ulaznih vrata, zamrzivača, pa čak i mog psa Robija, izabrati da odemo u WC i klozetsku milju odšetamo u lavabo? Poslednja reč nauke se čeka.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Још један прастари сеоски израз који се и дан данас користи.

Данашња верзија је краћа од оригинала који је гласио: „Оставити (остати) као брабоњак (говно) на цедилу“. Наиме, приликом муже оваца или коза, дешавало се да брабоњци који се залепе за вуну (тарзанчићи), упадну у кофу са млеком, те је било потребно да се млеко процеди пре употребе.

Отуда потиче и суштина израза: оставити или бити остављен, напуштен и осрамоћен.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Komanda na koju se podupiru leđa. Služi da više kičmi pukne odjednom o istom poslu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих – претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: “Баба, идемо у варош!“ А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема – може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.

Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.

Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Odlična američka fraza koja je nedovoljno popularna kod nas. Za razliku od mnoštva drugih koje zvuče totalno veštački. Ma koliko da si razmazio sagovornika, ovako jasnom postavkom ubijaš mu volju za upornošću. Čak sugerišeš da je izlišno dodati „nikada“.

Preuzeto sa http://vukajlija.com