Kokoške su jako jednostavne živuljke. Dan im se svede na samo par stvari. Budi se, čeprkaj, jedi kukuruz, pomalo travu, nosi jaja, pazi se gazdinog sina sa sjekirom, gledaj samo dobre i pogodne pijevce, a ne cverglane… Gledaj da stvari budu što jednostavnije. Poput kukuruza.

Kokošku ne interesuje koja je hemijska fomula proteina u njemu, niti zašto je žut a ne crven zelen ili šućmurast, čak ni koja mu je energetska vrijednost. Bitno je da je on žut, da ga prepozna i da je jestiv. I to kokoška zna. I to joj je sasvim dovoljno.

Koka živi. Neki dan dobila piliće, brine se o njima, pilići odrastaju, koka ih uči da razaznaju šta je kukuruz a šta gazdin ker, i da gazdinom keru ne treba prilaziti. I dok polako vrijeme prolazi, koka se i dalje pridržava svoje stare dobre rutine, gore navedene. Neka sve bude jednostavno kao zrno kukuruza.

Ne interesuje koku šta će se desiti sutra, niti zašto je gazdarica počela da oštri noževe, niti zašto voda vri. I ne razmišlja o tome, nego… O gle, kolika hrpa kukuruza!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег „Центропроизвода“, и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона „за ћалета“, а звук „макси, ајде, купи, цео дан“ умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним „ју,ју“ узвицима, к’о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nesavitljiva i nepopustljiva. Otporna na tuđe udarce i uticaje. Imuna na unutrašnje, njoj suprotstavljene, podražaje, ukoliko se ikad jave.

Nositeljica (kroz život) i uspravljačica (iz blata zabluda) svoga ponosnog vlasnika, koji ne gubi bitke, ili ne priznaje poraze.

Oblikovana jednom zasvagda, uglavnom u mladosti, i to na jedini mogući i, naravno, najbolji način. Rok trajanja – doživotan, često i duže.

Dominantna, ako ne i jedina, karakterna crta bića kojeg je izbavila od zle i primitivne sudbine beskičmenjaka. Oslonac i spasilac njegov u svim pitanjima trivijalnog i egzistencijalnog, sa gvozdenim pršljenovima – kanonima, i toliko razvijenom moždinom, da je funkcija mozga („onog gore, navodno“) rudimentirala do atavizma.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Selo koje je toliko izolovano od ostatka sveta da je i Svevišnji prestao da vodi računa o njemu. Zbog zlih sila koje se usled toga tamo množe pravo ime sela se s vremena na vreme može pročitati u crnoj hronici.

Finiji izraz za pizdu materinu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Doba kada prosečno srpsko dete dobije legalno pravo na sve što radi od trinaeste.

Preuzeto sa http://vukajlija.com