Antonim od slatkiši.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana za Sredu, 8. April 2015.
Moja strina
Mujo:
– „Haso, znaš šta sam, bolan, radio?“
Haso:
– „Šta bolan?“
Mujo:
– „Da bi zadivio svoju curu reko sam joj da imam strašno bogata strica!?!
Haso:
– „Iii?? Šta je bilo??“
Mujo:
– „Ništa. Sad je moja cura, moja strina!?!“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Sredu, 8. April 2015.
Dogovorili se Mujo i Haso da se prosvercuju preko granice, pa se preruse u kravu, Mujo je glava i prednje noge, a Haso zadnje noge. Medjutim carinici ih provale pa odluce da se malo nasale, kaze jedan:
-Krava je li? Ajde da provjerimo, donesite joj kantu vode, ona mora sve to da popije.
Oni donesu, Mujo popi sve, a Haso sapuce: ,,Izdrzi Mujo, izdrzi!”.
-Donesite kravi malo sijena ona mora sve da pojede!
Donesu, Mujo pojede sve, a Haso sapuce ,,Izdrzi Mujo, izdrzi”
-Dobro, a sad dovedite bika!
A Mujo ce:
-Izdrzi Haso izdrzi!
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Povratna ambalaža
Proces koji se obrće u krug kod tradicionalnog poklona za slavu, iliti flašu vina.
– Pa, do mva maćine sre mva ćna sla mva va, da slaviš još puno, neka je sa srećom.
– Fala, Lazo. Izvol’te, poslužite se.
.
.
.
– Pa, majku mu staru! Nije ovo povratna ambalaža, pa da mi je vraćaš!?
– Šta?
– Pa, ovu flašu sam ti da doneo još pre dve godine, ti je nisi ni gledao, Bog te… Vi’š da piše, “od Mikija za kuma Lazu, neka ti je srećna slava“.
– Nemoj mi zameriti, bio sam u žurbi, kume.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Jovan Krstitelj
Zajebancija na račun lika, koji je 90-ih godina jedini bio kršten, pa kad je uslijedilo masovno krštavanje, svima iz ekipe je bio kum.
Po istinitom događaju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana za Utorak, 7. April 2015.
Piju
Sta rade pilici kad udju u kafanu? Piju,piju,piju,piju
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Utorak, 7. April 2015.
Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica:
• Vaš sin je celi test prepisao od najbolje učenice u razredu !
Pita nju otac:
• A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega?
• Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala
– “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Ponedeljak, 6. April 2015.
Okruglo
Sin informatičara:
– „Tata,tata,aj mi daš 1000 dinara!“
Tata:
– „Evo ti 1024, da bude okruglo.“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Ponedeljak, 6. April 2015.
Oženio se Mujo Japankom i otišao da živi u Japan. Posle nekog vremena ode Haso da ga poseti i da vidi kako se snašao.
Dočeka ga Mujo i sedoše da malo divane, pita Haso:
– Bolan Mujo, kako se vas dvoje razumjete?
– Mimikom, brate – odgovara Mujo.
U tom momentu ulazi mlada, vadi sisu i pokazuje je Muji. Mujo skoči, ode u drugu sobu, po**be mladinu majku, vrati se sa kofom vode i prospe je na ženu.
Haso sav zbunjen upita:
– Dobro Mujaga brate šta to uradi?
– Pa, kaže mi ona: “idi kupi mleko za dete”, a ja njoj: “Ma, je**m ti mater, zar ne vidiš da pada kiša!”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Znate, mi smo ozbiljna firma
Kada ovu rečenicu izgovori PR nekog preduzeća, kod slušalaca i kod sagovornika bi trebalo da dođe do pojavljivanja prvih znakova idolopoklonstva prema toj firmi. U nekom od alternativnih univerzuma je takav scenario najverovatnije moguć, ali u ovom u kom mi bitišemo, prvo što se posle ovakvih reči pomisli je: „šta koji kurac, jebote?“
Čekaj, čekaj – ozbiljna firma? Stvarno? Stvarno?! Hah, dobra fora. Da, ozbiljna firma koja nije gadljiva na repa, bilo u dinarima, bilo u ojrima. Jedino se gleda da je u finim, belim kovertama (plave nikako, jer pokreću žiganje u predelu srčke, a roze su nekako flafičaste).
Da li je moguće da jedna takva firma, sa zavidnim renomeom, može sebi da dozvoli da joj glavne uzdanice budu ljudi kojima tate i dalje kupuju doručak ujutru, a mame im brišu dupenca kada se iskake (figurativno samo; mada, ima nas raznih na ovome svetu). Pa, bre – radnica na prijemnom pultu je kao rođena za primanje – primanjem je i došla do posla. A, svi oni zajedno nemaju celu osnovnu i četvorogodišnju srednju školu kako liči, a kamoli obavezno visoko ili fakultetsko obrazovanje. Veza se zeza, boli ih briga, baš.
PR: Dakle, gospodine Kandidatoviću, vidim da ste završili filološki fakultet, smer skandinavistike.
Kandidatović: Da, gospodine – tečno govorim norveški, i mogu da se snađem na švedskom i danskom, dok sa nemačkim nisam te sreće.
PR: A, finski?
Kandidatović: Pa, finski pripada ugro-finskoj grupi jezika.
PR: Da, da – znam. Ja vas samo testiram, gospodine. Nego, recite vi meni – da li imate još nekih aduta?
Kandidatović: Pa, imam završen Majkrosoftov kurs za programiranje, licencni tačnije. Dugo sam se bavio atletikom i rukometom. Takođe imam neko osnovno obrazovanje vezano za elektroniku, a pored oca sam naučio i da popravljam automobile, pošto je on bio auto-mehaničar. Sviram gitaru, trombon i harfu. Odslužio sam vojsku pod oružjem – bio sam uzoran vojnik, nagrađivan.
PR: Ah, lepo je to sve čuti, ali to sve jednostavno nije dovoljno za radno mesto za koje konkurišete.
Kandidatović: Kako to mislite: „Nije dovoljno“? Nisam baš siguran da u široj okolini ima previše ljudi koji su minimum nuklearni fizičari.
PR: Znate, gospodine – mi smo ozbiljna firma. Mi gledamo da naši zaposleni budu najbolji od najboljih, da bi održali visoki renome koji naša firma ima i da bi ga unapredili.
Kandidatović: Ozbiljna firma malo sutra. Čuj, najbolji od najboljih. E, pa ako vam je Mitar „Probavitar“ Šeprtljić jedan od nosećih stubova firme, onda primite moje saučešće. Taj ne zna ni šta misli, a kamoli šta govori. O tome kako radi dovoljno govori to da je pokvario sve čega se dotakao. A, ako mislite da će vam Primona „Ne znam da kažem ne“ Jebatović unaprediti renome – varate se. Nije ni čudo što je u odbojci igrala na poziciji primačice.
Preuzeto sa http://vukajlija.com