Krave
Pita Perica komšiju:
– Komšo jel ti krave puše?
Ovaj kaze: – Ne!
– E pa onda gori ti štala 🙂
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Subotu, 4. April 2015.
Vicevi dana za Subotu, 4. April 2015.
Izašle dvije žene bez muževa van i kako su se kasno vraćale kući pripite, pripiškilo im se i one vide groblje, preskoče ogradu i prva počne po grobu pišati i kako se nije imala čime obrisati skine gaćice, obriše se i ostavi ih pokraj groba. Druga otkine komad lente s vijenca i obriše se njime.
Ujutro jedan muž zove drugoga: “Mora da su nam se žene sinoć jako dobro provele, moja je došla kući bez gaćica”. A drugi će: “Ti si sretan čovjek. Moja je došla s komadom cedulje zataknutim u guzicu na kojem piše: “Nećemo te nikada zaboraviti!”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Subotu, 4. April 2015.
Pita Mujo Hasu:
– „Zašto sjediš na prozoru dok ti žena pjeva?“
– „Da ljudi vide da ju ne tučem.“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Ostavio srce na terenu
Deminer koji nije imao sreće.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Koja je bitka bese tada bila?
Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru
Ti: ………A koje si godiste?
Ona: 1970
Ti: (obracas se ortaku) tebra koja je bese bitka bila tada?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Brzi kenjač
Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato.
Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.
Generalno me izuzetno smara da kenjam. Volim da isplaniram sopstveno vreme i kenja mi se od ljudi koji u dnevni plan svesno ubacuju po sat-dva za obavljanje velike nužde. Život je jebeno kratak da bi se traćio na drugovanje sa sopstvenim govnima, u kurac, buljarenje je jedno od najgorih mana koje moderan čovek može da ima.
Kada mi se kenja, uvek mogu da procenim trenutak do kog mogu da izdržim neizdrž, te se shodno tome uvek rukovodim pravilom da prilikom pojave potrebe za nusproizvodima tela, uvek budem u relativnoj blizini neke deponije namenjene tome.
Obožavam da ćaskam sa ljudima, da se družim i da im jebem mater ako su retardirani, te nikako ne mogu sebi da dopustim da se izolujem iz društva sa izgovorom ‘idem da kenjam’ na nekih sat i nešto. KOJI KURAC?
Inače, mi brzi kenjači smo po pravilu i brzi jedači, pa često volim da utrčim u klonju sa sve nekim sendvičem i jogurtom te da odmah dopunim izgubljenu zapreminu tela koja jelte, nikad nije dovoljna.
(brzi kenjači su i brzi jebači, ali to sad nema neke preterane veze, pošto je usklađivanje sva tri aspekta nemoguće, čak nisam iskusio ni kombinaciju kenjanja i jebanja u isto vreme, jer iako volim da kenjam i da mešam, teško pronalazim partnere koji su voljni eksperimentisanja do te mere, ili kad smo već kod toga, voljni eksperimentisanja uopšte kada su moje ideje u pitanju. jebanje i jedenje je već dosta prihvatljivija opcija, ali trenutno nema neke preterane veze sa ovom definicijom)
O čitanju, drkanju ili telefoniranju na wc šolji neću ni da počinjem. Jebote, koliki pavijan treba da budeš da ga bacaš u pokušaju na neku kurvicu iz skandala i da recimo pričaš u isto vreme sa nekom ribom ili ortakom ili kevom, jebem ti. Šta to jebeno ima u gologuzom čitanju? koji kurac drkaš dok kenjaš? Čekaj, ako stvarno voliš da razgledaš viktorijanske kuće dok curiš na anus ili da se edukuješ o negativnim posledicama čupanja dlačica na mladežima gledajući se u toaletno ogledalo dok ti se govna lepe na dupetu od čekanja i nebrisanja onda si stvarno pobedio.
I da, svi sporokenjajući mogu slobodno da mi se sagnu sa sve njihovim vajerlesom i netbukom, surfujući na dasci od wc šolje, jebem vas bolesne.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana za Petak, 3. April 2015.
Vic
Uđu crnac, židov, cigo, mali ivica, mujo, haso, fata, policajac, plavusa, casna sestra, doktor, student, isus, žak, chuck, medo, zeko, king kong, crnogorac, bosanac, hrvat, slovenac, rus, njemac, amerikanac, hitler i bruce willis u kafic i veli konobar: kaj je ovo, neki vic?
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Petak, 3. April 2015.
Mujo je čitao pozdravni govor na otvaranju Olimpijskih igara u Sarajevu ’84. Krene Mujo:
– „Ooo!“.
Milijun ljudi koji su ga slušali ponove:
– „Oooooooo!“
Kaže Mujo opet:
– „Oo!“
Opet milijun ljudi ponovi:
– „Oooooooo!“
Na to Huan Antonio Samaran uzme Muji papir iz ruke i kaže mu:
– „Daj Mujo, prestani čitati olimpijske krugove.“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Petak, 3. April 2015.
Posle mnogo vremena reše baba i deda da imaju sex. Kako bi probudio stare strasti, predloži deda babi:
– ‘Ajd baba da se podsetimo kad smo bili devojka i mladić! Ti idi kući i u sedam sati da se nađemo ovde ispred crkve!
Baba pristane i ode kući.
Otišao deda u sedam sati do crkve, čekao do osam, pa do devet, do deset! Popizdi pa ode kući do babe i pita:
– Pa gde si ti bila??? Čekao sam te tri sata po ovoj hladnoći!!!
A baba odgovori:
– Izvini, ali mama mi nije dala…
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Loži me intelekt
Ćao, ja sam Pera. Živim sa majkom i naizgled sam običan muškarac. Običan u svakom pogledu, osim u jednoj stvari. Uzbuđuju me inteligente žene. Nije mi bitno da li je zgodna, slatka, ružna ili ne znam ni ja šta bitno je da je pametna. E sada to ne bi bilo ništa strašno da ja nemam jedan problem, a problem je u tome kako da priđem takvim ženama. Jer koliko god da me lože postoji jedna sitnica koja svakoj zapinje za oko i remeti taj magični trenutak u kom bi mogli biti jedno i spoznati pravu i istinsku strast i ljubav kakvu ja osjetim kada god vidim ženu takve vrste.
Nego da se ja malo vratim na početak ove moje opsesije i probam da vam objasnim kako je sve počelo. Rođen sam u selu nadomak velikog grada u normalnoj seoskoj porodici. Nismo bili pretjerano bogati ali nikada nije ni falilo. Otac je bio vojno lice i radio je u tom velikom gradu gdje na kraju dobio i stan pa smo se i mi preselili u taj urbani kokošinjac. Bilo je to na raspustu prije početka mog srednjoškolskog obrazovanja, pa sam to ljeto provodio u upoznavanju grada i otkrivanju čari koje nudi.
Još od malih nogu želja mi je bila da upišem dobru školu, završim fakultet i postanem neko i nešto, i eto me stojim u ulici velikog grada i gledam kako san polako ali sigurno postaje java. Upisao sam gimnaziju i ostatak ljeta proveo čitajući i spemajući podlogu za tu veliku školu jer kao što znate seoski učitelj ne uči kao gradski pa je valjalo popuniti rupe.
Napokon je počela i srednja škola, na startu sam se uklopio i put ka cilju je lagano krenuo. Svaka školska godina bila je sve bolja i bolja, stanje u kući idilično a završni razred čekam kao glavni favorit za učenika generacije. Favorit je opravdao svoju ulogu i gimnazijalski dani su gotovi vrijeme je da se sprema za fakultet i da se prolazi kroz cilj koji sam zacrtao još kao mali klinac sa sela.
Upravo te godine mijenja se sve i život me šamarčinom budi iz sna koji je trajao skoro pet godina. Planovi za fakultet se stavljaju u drugi plan, otac ne dozvoljava da sramotim njega i njegovo časno oficirsko ime te me šalje na služanje vojnog roka.
Nesretan ali bez želje da grizem ruku koja me hrani pristajem i lagano se spremam da postanem muškarac i zreo građanin društva. Fakultet može da sačeka dvije godine taman da odmorim od silnih knjiga. U kasarni dobijam lokaciju za služenje i u trusnom kamionu krećemo da učimo braniti našu domovinu.
Vojska kao vojska sve je isto kao što je ćale pričao, ne pomaže ni činjenica da je oficir jebu me kao i čobana koji se iksićima potpisao na ličnoj. Trpim i gutam sva iživljavanja i brojim dane do kraja nestrpljiv da se vratim u civilizaciju i nastavim tamo gde sam stao prije godinu dana.
Taman sam pomislio da je gotovo, preguraću još par dana i idem kući ali jebena sudbina opet pronašla način da se poigra sa mojim životom. Šalju nas u Bosnu, kažu da su nas za ovo spremali ali da nisu ni sanjali da će ovako brzo da se desi. Počinje jebeni rat i svoje školavanje nastavljam na prvim linijama fronta pucajući na dojučerašnje drugove, silujući dojučerašnje drugarice…
Jebi se sudbino nisi mogla bolje od ovoga, i dalje sam živ pregurao sam sva sranja.
I dalje volim obrazovanje iako sam izgubio sve šanse da završim fakultet. Stojim pored gimnazije u šinjelu pokojnoga oca i čekam da upoznam onu pravu. Zvonilo je za kraj nastave zauzimam poziciju u haustoru i čekam. Izlazi još jedna usamljena intelektualka. Srce mi ubrzano lupa i počinjem da gubim kontrolu, pada mi neki mrak na oči i više se ničeg ne sjećam.
Sutradan se budim u stanici. Komandir koji je inače kućni prijatelj pokojnog ćaleta a i kućni prijatelj keve otkako je ćale umro stoji i ponavlja mi priču koju slušam kada god se nađem ovde.
„Dođavola Pero zapamti da ti je ovo poslednji put da te vadim iz govana, sutra ćeš tako naletiti i na moju ćerku gade jedan bolesni. Goni mi se s’ očiju dok se nisam predomislio!!!“
Gledam ga tupo bez namjere da mu kažem bilo šta, kada već zna da šta god mi urade ja ostajem isti. Nisam ja kriv što intelektualke idu u gimnaziju i što nemaju ni osamnaest godina. A nisu ni one krive da se razumijemo.
Jednostavno ljudi moji dragi ima nešto u inteligentim ženama što me strašno loži.
Mora da je neispunjen dječački san u pitanju, a možda sam samo još jedan manijak ko će ga više znati?
– Dobro veče Tijana.
– Dobro veće čika Pero.
– Kako je bilo u školi vidim gimnaziju si upisala.
– Ma čika Pero šta da vam kažem škola kao škola, ju čika Pero zašto mi to pokazujete?
Upomoooć!!!
Čika Pero znate da mi je otac komandir u policiji pustite meeeee….
Preuzeto sa http://vukajlija.com