Таксисти. Небитно је да ли је у питању таксиста јебач, таксиста емотивац или таксиста мученик, сваки ће за тих јебених 10 минута вожње да ти отвори главу небитном причом, због чега ћеш зажалити што ниси прошетао тих пола сата на 40 степени, закаснио на испит, или се, онако пјан, враћао сат и по времена кући пјешке.
Таксиста емотивац: „Брате, ништа ме не питај… ево ми се и сад желудац преврће, ако ми вјерујеш. И ја сам наша’ због овога да идем у болницу, јеба’ ме пас, ка да нијесам мога’ попит један бруфен дома. Долазим тамо, плаче родбина, а мене тешко око срца. Сто посто је она багра докторска крива, док им не даш стодвјеста еура, не би га мрднули, за спас. Пи. Мајку да би ми оперисали, мора’ сам боцу Чиваса и двјеста еура да дам!“…(Нисам те ни питао ништа, али боље да ћутим)…“… а ти, што ћеш у болницу?!“
Ја: „Имам испит.“
ТЕ: „Аааааа… а нећеш ти бит’ ка ова багра. Добар си момак, види се.“
——————————————————————-
Таксиста мученик: „Пи’ каква је спарина напоље. 56 степени ми је јуче на трг мјерио, ако ми вјерујеш! 56!!! И ја треба да радим ту за 45 центи километар? Ко ће ону ђецу да прехрани и школује? Ајде јадан, ео погледај овога. Мога’ би’ отац да му будем, он вози Ауди А6. А окле, поброооо, окле ти то?! Јеси ли зарадио?! А не слободно! Пи’! Возим јуче једну малу, даје ми 50 еура, вожња јој била еуро и по, чекала је до цента задњег да јој вратим, частила не би’. И гледам је, има 20 година, 50 еура вади, ка’ја 10 центи. Ееее, брате мо’, нема среће за нас поштене. Жена и ђеца оће на море, а како да им објасним да немам цента? Одирем се ту, спајам смјене и џаба. Само да њима буде боље. А докле ћеш оно ти?“
Ја. „Ево ту ми одговара, хвала.“ (Боље да се пржим напољу…)
——————————————————————–
Таксиста јебач: „Ооооо, је ли се пило ноћас мало, а стара? А нека, нека. Звале су ме ноћас неке пичке, знаши какве рибе, бестебе? Него, јеба’ме пас, ноћна смјена. Пих. Н’о да се не жалим, јуче сам сатира једну, знаши каква је. Сви веле – предобра! Показа сам јој мобилни, частио коктел, кумара био са мном, просуо неку причу како сам прода’неку земљу. Оборио сам је с нога. Пала је одма’. Ти, јебеши што? А, јебеш јебеш, види ти се! Хохохох!!!…
(звони телефон)… Е срећо? Ео, возим неког момка ту. А није, нијесам, кунем ти се! На поса’сам, жено, возим момка! Не чује се жена никаква, срећо, кунем ти се! Ево, само да завршим вожњу, долазим, љубави. (крај разговора) А жена, са’ћу јој јебат матер дома! Не жени се никад!“
Preuzeto sa http://vukajlija.com